Naučnici su pokušali da ustanove šta se dešava u našem mozgu kada zijevamo. Tim sa Univerziteta u Notingemu došao je do saznanja šta se dešava u dijelu mozga koji kontroliše motorne funcije.

Primarni motorni kortekst u zijevanju ima udjela kao kod Turetovog sindroma, pa naučnici smatraju da bi se zarazno zijevanje moglo lakše razumjeti na osnovu istraživanja tih poremećaja.

Zarazno zijevanje je oblik ehofenomena – automatske imitacije tuđih riječi ili akcija. Ovaj fenomen javlja se i kod osoba sa Turetovim sindromom, uključujući i epilepsiju i autizam.

Kako bi saznali šta se dešava u mozgu, naučnici su nadgledali 36 osoba dok posmatraju druge kako zijevaju.

Jednoj grupi ljudi rečeno je da mogu da zijevaju ukoliko osjete potrebu, dok je od drugih zahtijevano da se suzdrže.

Nagon za zijevanjem je varirao od osobe do osobe u zavisnosti od toga na koji način funcioniše njihov primarni motorni korteks.

Uz pomoć transkranijalne magnetne simulacije bilo je moguće povećati "nadraživost" motornog korteksa, pa prema tome i sklonost ljudi ka zijevanju.

Profesorka kognitivne neuropsihologije Džordžina Džekson rekla je da bi rezultati mogli da imaju širu upotrebu.

Profesor Stiven Džekson, koji takođe radi na istraživanju, dodao je: "Kada bismo mogli da razumijemo kako nadraženost dovodi do nervnih poremećaja mogli bismo da ih preokrenemo. Tragamo za tretmanima koji bi mogli da budu efikasni kod disbalansa u moždanim mrežama".

Doktor Endru Galup koji je istraživao povezanost empatije i zijevanja navodi da transkranijalna magnetna simulacija predstavlja nov pristup u proučavanju zaraznog zijevanja.

- Još uvijek znamo jako malo o tome zašto zijevamo. Razne studije pronašle su povezanost između empatije i zaraznog zijevanja, ali ta istraživanja su dosta protivrječna. Informacije kojima trenutno raspolažemo možda su dokaz da takva veza ne postoji - kaže on.