Ekskluzivne fotografije delova mozaika koji stižu u Beograd u aprilu objavio je sajt Sputnik. Postavljanje mozaika u Hramu planirano je da bude završeno do kraja godine.

Nadamo se da će osnovni radovi na Hramu Svetog Save na Vračaru biti završeni do 2019. godine, kada bi trebalo da bude svepravoslavno osvećenje Hrama povodom 800. godišnjice dobijanja autokefalnosti Srpske crkve, kaže za Sputnik arhiepiskop cetinjski mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Mitropolit ističe da još od vremena gradnje Hrama Svete Sofije u Carigradu, u vreme cara Justinijana, ovakvog poduhvata nije bilo na pravoslavnom Istoku kakav je poduhvat gradnje Hrama Svetoga Save.

Postavljanje mozaika u kupolu Hrama počeće polovinom aprila, a posao će biti završen do kraja godine. Delovi mozaika za kupolu — paneli, treba da budu transportovani u Beograd i montirani.

Podsetimo, delove mozaika sklapaju ruski umetnici u ateljeu u Moskvi, pod rukovodstvom ruskog akademika Nikolaja Muhina.

U Moskvi je tim povodom održan i sastanak mešovite Rusko-srpske komisije za prijem radova na umetničkim delima, a srpska strana je po prvi put imala priliku da vidi mozaike urađene u materijalu.

Ruski gigant „Gaspromnjeft“ donirao je 4 miliona evra za izradu unutrašnje dekoracije kupole beogradskog Hrama

Kopredsednici Rusko-srpske komisije su mitropolit Ilarion sa ruske i mitropolit Amfilohije sa srpske strane, dok je predsednik predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Aleksandar Vasiljevič Radkov.

„Ovaj projekat o izvođenju mozaika u Hramu Svetog Save u saradnji sa Ruskom crkvom i Rusijom priprema se već duže vremena, naročito od 2008. i ovde, u Rusiji, 2014. godine na osnovu raspisanog konkursa je bio prijem tih radova. U decembru su počeli da rade mozaik za kupolu koji predstavlja Hristosa sa apostolima, sa anđelima. U aprilu će ono što je urađeno biti doneto u Beograd i postavljano do kraja decembra. A onda će biti nastavljena druga faza. Dogovor je da taj dar ruskog naroda, Ruska crkva produži od kupole do oltara, dakle čitav taj prostor. To je u kupoli oko 1.600 kvadratnih metara i dole oko 2.800 kvadrata. Ogroman poduhvat“, kaže mitropolit Amfilohije.

On je izrazio nadu da će „čitav taj prostor do oltara“ biti završen do 2019. godine, kada bi trebalo da bude svepravoslavno osvećenje Hrama, povodom 800. godišnjice dobijanja autokefalnosti Srpske crkve.

„Ovo je zaista istorijski poduhvat. Videvši sve ovo što je urađeno i dimenzije svega toga prosto sam zadivljen. Naša Crkva, kao i naš narod, imaju izuzetnu blagodarnost za ovu pomoć naše braće iz Rusije i Ruske crkve. Rekao bih da je ovo istorijski događaj ne samo za našu Crkvu, za Hram Svetog Save, nego i za Rusku crkvu i te naše vekovne veze koje i traju od vremena Svetog Save i monaha koji ga je odveo na goru Atonsku. Te veze se odužuju kroz vekove i to je događaj koji se prvenstveno tiče nastavka našeg jedinstva u veri, jeziku, kulturi. U isto vreme, to je događaj za sveukupno pravoslavlje. Lično mislim da od vremena gradnje Hrama Svete Sofije u Carigradu, u vreme cara Justinijana, takvog poduhvata nije bilo na pravoslavnom Istoku.“

Mitropolit Amfilohije ističe da u ovom trenutku nigde u Evropi, nigde u svetu, ne postoji radionica koja bi mogla da izradi takav i toliki mozaik koji se radi za Hram Svetoga Save.

Mitropolit takođe navodi da je na današnjem sastanku mešovite Rusko-srpske komisije u Moskvi dogovoreno da se svi mozaici koji su urađeni u aprilu prenesu u Beograd, a da se onda nastavi sledeća faza radova u mozaiku.

„To su pandantifi u Hramu Svetog Save i onaj prostor oltarski — apside, sve do svetog prestola, ikonostasa i čitav ikonostas. Sve skupa oko 3.500 kvadratnih metara. To je ogromno. Je l‘ možete da zamislite koliko se na svakom ovom mozaiku kamičaka ugradi i koliko će ih tek biti kada se sve to objedini.“

Mitropolit navodi da trenutno na mozaicima radi 60 ljudi, a da inače u izradi učestvuje 150 umetnika sa svih ruskih umetničkih akademija.

Postavljanje mozaika u kupolu Hrama počeće polovinom aprila, a posao će biti završen do kraja godine.
„Lično mislim da je to neko čudo Božije za naše vreme, koje je po mnogo čemu ružno, ispunjeno, opterećeno destruktivnim silama, mržnjom među narodima, što se najviše videlo u našoj zemlji, bivšoj Jugoslaviji, i ono što se desilo našem srpskom narodu, svi zločini na Kosmetu, bombardovanje naše države i našeg naroda i pre 1999. godine, a mislim na bombardovanje Republike Srpske. A onda nastavak te mržnje se produžava sa ratom u Ukrajini, iz istog demonskog krila izlazi bratoubilačka mržnja. Za sve se na kraju krajeva optužuju Rusija i ruski narod. Sad se vidi da ono što se događalo sa nama, da je to u stvari bila priprema za Rusiju, a preko Ukrajine. Dobro je što je ruska uprava, na čelu sa Putinom, shvatila ozbiljnost istorijskog događaja i da je na visini tog događaja. U isto vreme, blagodarni smo Bogu što je naš narod jedinstven, a na stranu političke neznalice kojih danas ima, naročito u Crnoj Gori, a koji se na ropski način odnose prema svemu tome i koji bi hteli da se uključe u neku zapadnu kolesnicu NATO-a, proglašavajući za svoju budućnost i budućnost naroda zapadne vrednosti, ni sami ne znajući šta su te vrednosti. Jer Zapad je složen i slojevit, ima veliku vekovnu hrišćansku kulturu, ali ono što je danas Zapad u dubinama je antihrišćansko…“

Mitropolit Amfilohije kaže da se vera vraća u srpski narod, a da je Hram Svetoga Save „svedočanstvo u najtežim vremenima“.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i ambasador Srbije u Rusiji Slavenko Terzić. © SPUTNIK/ OLIVERA IKODINOVIĆ

„Vraća se vera. Meni je već osamdeseta godina i pamtim rat i čitavo posleratno vreme. To je bilo ’ubijanje Boga u ljudima‘. To je radio čitav taj sistem, ta ideologija boljševičko-titoistička… Zato je sad narod ’ogladneo‘ za verom. To sam osetio već osamdesetih godina, kao profesor u Beogradu, na našem fakultetu, video sam kod ljudi tu čežnju za sobom, za tom Božijom lepotom, za dubljim smislom života. I Hram Svetog Save je jedno svedočanstvo u najtežim vremenima. Mi gradimo najveličanstveniji Hram, u njemu se sabira sve što je sagrađeno kroz vekove. U Podgorici smo sagradili Hram Hristovog Vaskrsenja, nešto manji od Hrama u Beogradu, ali je u istom duhu i svedok je te duhovne, moralne obnove koja se događa i koji jedino Crkva čuva i nosi. Obnavlja se Crkva, obnavljaju se hramovi, vraća se narod, hiljade i hiljade su se krstili i dalje se krštavaju…“

Mitropolit smatra da je ovo iskustvo dobro i za Rusiju.

„Ovde su obnavljani mnogi hramovi, kao Hram Hrista Spasa, ali ipak mozaik nije bio toliko zastupljen u Rusiji u ovom vremenu, pa čak ni ranije, pre Revolucije. Ovo je na neki način podsticaj i Rusiji i ruskim umetnicima za usavršavanje mozaika. Čak i više od toga. Na neki način Rusija svedoči Istoku i Zapadu da ima svoje centralno mesto, ne samo unutar pravoslavlja, nego centralno mesto unutar hrišćanstva. Ovo je jedan veoma značajan događaj. Ovo je istorijski događaj.“

Ruski gigant „Gaspromnjeft“ donirao je 4 miliona evra za izradu unutrašnje dekoracije kupole beogradskog Hrama, u okviru programa podrške humanitarnim projektima u oblasti kulture i očuvanja istorijskog nasleđa Srbije.

„Nadamo se da će sve biti završeno u roku. Kratak je vremenski period — sada je mart 2017, a januar 2019. godine je veoma blizu. Svi se maksimalno angažuju, veliki posao imaju i ovi naši koji rade na unutrašnjem uređenju Hrama Svetog Save, jer to treba tehnički pripremiti. To je ogromna visina, preko 60 metara, nije lako podići konstrukcije. Teško je uraditi tehničku pripremu te podloge, naročito u kupoli, jer je ona sastavljena od različitih delova i sama po sebi je originalna, jedinstvena u sakralnoj arhitekturi i uopšte u Evropi. Sve skupa, mislim da bez Svetog Save, a ja bih rekao i bez Prepodobnog Sergija Radonješkog, ništa mi tu ne bismo mogli da uradimo. Naravno, i bez Hrista i Majke Božije“, zaključio je mitropolit Amfilohije.

OLIVERA IKODINOVIĆ / SPUTNIK