Čuda u sportu se ne dešavaju svakog dana. Niti svakog dana neko uspe da pobedi prvaka sveta. Ali, nova, osvežena i Nikolom Grbićem sa klupe predvođena odbojkaška reprezentacija Srbije je u tome uspela: pobedila je 2. kolu završnog turnira Svetske lige šampionata sveta, Poljsku, i to u dramatičnom meču sa 3:2, po setovima 18:25, 25:22, 22:25, 25:22, 15:13 i zakazala polufinale sa selekcijom SAD, u subotu od 15 časova.

Obično bi se neko neiskusan, kada se nameri na šampiona planete, u meču „biti ili ne biti“, uplašio. Ili, prostije, odstupio. Od onoga što ume, od onoga što želi. Od svoje suštine.

Ali, ne bi naša odbojka bila to što jeste poslednjih decenija, da dva važna faktora ne igraju ključnu ulogu. Talenat i vera da se naporan rad može krunisati uspehom – ako se mudro vodi ka njemu. Kada za vođu imate Nikolu Grbića, nekada neprikosnovenog lidera na terenu, a sada selektora, onda i mlad tim, potpuno nov u odnosu na ona imena koja su srpsku odbojku proslavila krajem prošlog i početkom ovog veka, onda se na odstupanje ne pomišlja.

I, tako su i zaigrali naši odbojkaši protiv svetskih vladara. Postava Jovović, Ivović, Uroš Kovačević, Lisinac, Podraščanin, sa Atanasijevićem kao korektorom a Majstorovićem i Rosićem kao liberima, hrabro je krenula u odbojkaški dvoboj sa Poljacima. I, ma koliko da su oni bili dobri, odgovora je nekako uvek – bilo.

Naročito kada bi Poljska dobila set. Situacije koje bi raspršile samopouzdanje mnogih, od naših odbojkaša su pravile tim koji je uz ono čuveno „E, hajde da im pokažemo“, davao sve od sebe baš kada je teško. Starterima su u tome pomagali i Starović kao izmena u prvom setu, Kostić kao rezerva u prve dve deonice, pa starter u naredne dve, Nikola Kovačević na startu, te Okolić u trećem segmentu igre. Svi zajedno, osim Dragana Stankovića u ovoj utakmici, davali su svoj doprinos – da se do podviga stigne.

Podvig je, za ovu generaciju, novu po mnogo čemu, ma koliko imali igrača u vrhunskim klubovima Evrope, bilo osvojiti i set protiv prvaka sveta. Jer, em je u pitanju neprikosnoveni šampion, em je Srbija izgubila u prvom kolu od Italije, a onda su te iste Italijane Poljaci lako dobili. Ali, naši se nisu zaustavljali na tome „uzesmo im set“. Ili na „uzesmo i drugi“.

Krenuli su hrabro i u odlučujućem, petom, u kome su se držali ravnopravno, borili poen za poen, blokovima pravili mini-preokrete, pa doživljavali i da lopta stoji na mreži, ili da im se zarije između dve ispružene ruke. Tako su, uz smeč Petrića, stigli do 11:11, Kovačević je odličnim prijemom omogućio Jovoviću da Lisinca na mreži proigra za 12:12, a sjajan servis Nemanje Petrića naterao je favorita na grešku, čime je Srbija povela sa 13:12.

Minut kasnije, Atanasijevićev smeč je doneo meč loptu „orlovima“, a Okolićev lukav servis zbunio je sjajnog libera Zatorskog i doneo neopisivo slavlje srpskim odbojkašima.

Posle pet godina, naši su stigli na završni turnir Svetske lige i, zapravo, vratili se na veliku scenu. Što je i najlepša vest u celoj ovoj priči.