Mlada košarkaška reprezentacija Srbije nastavila je sa sjajnim nastupima na šampionatu Evrope za igrače do 20 godina starosti, plasiravši se u polufinale kontinentalnog prvenstva koje se održava u italijanskom Linjanu zahvaljujući ćetvrtfinalnoj pobedi nad vršnjacima iz Litvanije sa 82:68 (17:13, 30:8, 15:24, 20:24). Za ulazak u finale, naši mladi košarkaši igraće u subotu od 21 sat sa Turskom, koja je posle dva poraza u prvih sedam mečeva, pobedila u četvrtfinalu Letonce sa 72:58, a u drugom polufinalu sastaju se Španija i Francuska.

Ima nečeg u ovdašnjem poimanju „igre pod obručima“, nekog naizgled tajnog sastojka kog neće tako lako uočiti kod drugih. Ne zato što smo mi „posebni, najjači, najbolji“ već zato što – volimo da se igramo. I, zato je ovaj sport i uspeo da se izdigne iznad ostalih, pa da Srbiju često nazovu „zemljom košarke“ jer, maltene koja god generacija da igra – ona se… igra.

Naravno, iza vrhunskih ostvarenja koje publika može da prati sa tribina ili uz ekrane, iza svih tih lucidnih poteza, timske odbrane, dodavanja i poentiranja, stoji mnogo toga što se ne vidi. Treninzi, nekad „od jutra do mraka“, a skoro celog košarkaškog života – svakodnevni. I, ko tu da sve od sebe, kome je trening fizički teži od utakmice, taj na utakmici uživa jer tamo samo radi – ono što voli. A raditi ono što volite privilegija je onih koji su su sebe toliko tesali i uzdizali, da su zbacili breme običnih svakodnevnica sa svojih pleća i stigli do onog stepenika na kome se talent udruži sa maštom, a sve to – sa onim do sebe.

To je recept u zemlji šampiona, zemlji košarke, iz koje je ekipa selektora Vladimira Đokića bez ikakve velike pompe krenula na U-20 prvenstvo Evrope i zablistala. Ako biste se sada ubacili onom rečenicom „Joj, ne baksuziraj, ima još da se igra!“, podsetićemo samo da sujeverje nema mnogo veze sa verom, a ove momke je upravo vera da su se dovoljno istesali za vrhunske domete, ali i vera da uz sebe imaju drugove sa kojima je milina igrati (se), dovela tu gde su stigli.

„Orlići“ su, posle sedam uzastopnih pobeda, stigli u to čuveno četvrtfinale, za koji mnogi stručnjaci smatraju da je „najteža utakmica na svim košarkaškim turnirima“, jer šta god da ste prethodno uradili, sve to može da padne u vodu ako se ne domognete borbi za medalje. A naši će igrati za medalje, jer su Litvance samleli, i to baš kada su Litvanci serijom od 8:0 preokrenuli rezultat u prvoj deonici.

Od tog trenutka, tih 4:8 za Litvaniju u petom minutu, proteklo je samo 16 minuta igre, a nestvarna serija Đokićeve ekipe na semaforu je ispisala 50:21 za Srbiju. Taj juriš od 46:13, ostvaren za otprilike četvrtinu i po, ne bi ni bio moguć bez one pomenute timske odbrane, koja je umirila sina čuvenog Arvidasa Sabonisa, Domantasa Sabonisa, a potpuno šokirala i sve njegove saigrače. Dodate tome i košgeterski šou „orlića“ i dobijete onih „+29″, što je do kraja znatno umanjeno, kako to obično ide kada se ovakva porcija servira uz mladost.