Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović izjavio je danas da je afrička kuga svinja donijela brojne probleme, kao i da dolazi period kada je pitanje šta će se dešavati i sa cijenom svinjskog mesa i sa brojem svinja.
 

Budimović, doktor veterine, za RTS je naglasio da će biti teško održati proizvodnju svinja i svinjskog mesa, i dodao da je afrička kuga svinja bolest u razvitku, koja je zahvatila veći broj opština i okruga.

- Kada pratimo situaciju i to zašto je odjednom bolest došla u fokus to možemo da povežemo sa migracijom turista i velikim prometom ljudi u ljetnjem periodu - zaključio je on.

Na pitanje da li to znači da je i čovjek prenosilac, Budimović je rekao da jeste i čovjek, ali i proizvodi, odnosno hrana.

Kaže da farmeri dobro znaju simptome bolesti, ali napominje da je važno da znaju kako da spriječe njeno širenje, odnosno da svinje ne drže na na otvorenom prostoru, da komšije ne dolaze u ekonomski dio domaćinstva, i da se radi dezinfekcija.

- Nije dezinfekcija samo sipanje dezinfekcionog sredstva u blato ili po oboru koji nije očišćen, mora da se opere i očisti i tek onda dezinfikuje. Nije samo sunđer natopljen dezinfekcionim sredstvom dezobarijera, to mora da se mijenja - naglasio je on.

Prenosioci bolesti su i glodari, pa je zbog toga deratizacija veoma važna, istakao je on i dodao da smatra da sistemska deratizacija sada ne bi bila rješenje, jer stručne službe koje bi ulazile u ekonomska dvorišta i postavljala mamce, dodatno bi širile bolest.

Do petka je eutanazirano oko 18.000 svinja, istakao je Budimović i dodao da je problema u proizvodnji svinjskog mesa bilo i prije pojave afričke kuge svinja, jer je Srbija u 2023. godinu ušla sa nekih 2.670.000 svinja, što je za preko 200.000 manje nego 2022. godine.

- Nije nam trebalo ovo, svakako ovo će biti jedna teška borba da se održi proizvodnja svinja i svinjskog mesa, a vidimo i da u Evropi se dešavaju velike promjene – smanjen je broj krmača za nekih 500.000 za svega godinu dana. Cijena svinjskog mesa je porasla i sada je nekih 3,3 evra po kilogramu, a bila je 2,3 evra - napomenuo je Budimović i poručio da dolazi period kada je pitanje šta će se dešavati i sa cijenom i sa brojem svinja.

Na pitanje kada bi to poskupljenje moglo da se prelije na Srbiju, Budimović kaže da Srbija ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa za sopstvene potrebe, kao i da zadovoljava potrebe negde oko 87 odsto zahtjeva tržišta.

- Ostalo nam je potrebno za preradu i kupujemo u EU. Teško je sada davati projekciju i pričati ljudima bavite se uzgojem svinja, a bolest je u ekspanziji. Treba sačekati da vidimo kako će sve ići ne samo u Srbiji, nego i u Evropi - dodaje on.

Iako se od osamdesetih godina svinjski fond smanjio za 40 odsto, Budimović kaže da Srbija ima realno dobre uslove za gajenje svinja, dobru hranu za životinje, dovoljan broj objekata, klanice, i dodaje da se u preko 200.000 gazdinstava odvija proizvodnja svinja.

Budimović je ocijenio da mala gazdinstva treba da opstanu, jer su ona specifična u smislu da domaćini sami sebi obezbjeđuju svinjsko meso, a neke blage tržišne viškove mogu da prodaju klaničnoj industriji.

- Naša genetika nije tako dobra, imamo manji broj prasadi po leglu, hrana je skuplja zbog nekorišćenja genetski modifikovane hrane - dodaje on.

Govoreći o tome kakva je strategija kada ova epidemija prođe, naglasio je da u jeku borbe sa bolešću, za koju se još ne zna da li je dostigla svoj pik, ne može da daje savjete da se širi popuacija svinja.

- Treba držati ovaj nivo što je moguće duže, ali naravno planovi za unapređenje proizvodnje svinjskog mesa stoje - zaključio je on.