Već deset mjeseci, zbog havarije u Hidroelektrani Dubrovnik, onemogućena je normalana proizvodnja struje u sistemu Hidroelektrana na Trebišnjici. Manjak proizvodnje osjetan je i u sistemu Elektroprivrede. Potvrda, da bi jedan agregat u Platu konačno mogao početi da radi u januaru naredne godine, stigla je u Trebinje.

Tu i vijest da rekonstrukcija postrojenja u Platu u toku, potvrdili su u Upravi Hidroelektrana na Trebišnjici.

Očekuju da prvi agregat počne isporučivati struju za sistem Elektroprivrede Srpske, u drugoj polovini januara.

– Počećemo normalnije da radimo u januaru, a od marta, kada uđe drugi agregat, pretpostavljam da će biti normalan rad, jer samo pola vode može da ide tunelom na jedan agregat. To je pedeset metara kubnih u sekundi – kaže Gordan Mišeljić, direktor ZP Hidroelektrane na Trebišnjici.

Zbog ograničenog rada, preduzeće je, za devet mjeseci, proizvelo svega 42 odsto bilansirane godišnje proizvodnje, zahvaljujući proizvodnji u PHE Čapljina i povremenom radu HE Trebinje 1.

– Do kraja godine aktivan je ugovor sa PHE Čapljina o zajedničkom angažovanju. I mi imamo isporuku u sistem Elektroprivrede Republike Srpske – navodi Aleksandar Vujić, izvršni direktor za upravljanje sistemom ZP Hidroelektrane na Trebišnjici.

Gordan Mišeljić, direktor ZP Hidroelektrane na Trebišnjici dodao je da je gotovo siguran da to preduzeće neće poslovati pozitivno. Kako je naveo, koliki će biti gubitak u finansijama, zavisi od hidrologije.

Za sada je poznato da je za devet mjeseci ostvaren gubitak od deset miliona maraka.

Dalje ispuštanje vode iz hidroakumulacije Bileća zavisiće od novih dotoka. Značajnijih, za sada, nema, a prostora za prijem većih količina vode iz sliva Trebišnjice, ima.

– Do kraja godine to može da bude na nivou kakakv je bio do sada. U svakom slučaju, to je nivo vode koji ne može ništa da ugrozi nizvodno od brane Gorica – dodao je Vujić.

Pred kraj septembra, Hidroelektrane na Trebišnjici proizvele su 445 gigavata struje.

U Upravi se nadaju da bi do kraja godine mogla biti dostignuta proizvodnja od 620 gigavatčasova, koliko je ostvareno u 2017., najlošijoj hidrološkoj godini u proteklih pet decenija rada.