„Hidroelektrane na Trebišnjici“ se u svojih 51. godinu rada trenutno nalaze u najlošijem periodu – proizvode 46 odsto u odnosu na plan, imaju oko deset miliona KM manjka u poslovanju, a zbog čega je na gubitku cela Elekstroprivreda RS, dve lokalne zajednice, ali i cela Republika Srpska.

Razlozi za navedeno su objektivne prirode – Hidroelektrana u Dubrovniku u kojem HET ima svoje nasleđeno postrojenje, nije na mreži od početka godine zbog havarije. I još gore od toga, u HET nemaju zvaničnu informaciju kada će problem biti rešen.

– Mi imamo samo nezvanične informacije da je u toku čišćenje posledica havarije, a da će nakon toga biti sanacija postrojenja. Po našim saznanjima, vitalna oprema, odnosno agregati nisu ugroženi – objašnjava za Srpskainfo Ilija Tamindžija, izvršni direktor za proizvodnju i tehničke poslove u HET.

On kaže da u HET očekuju da će polovinom avgusta dobiti zvanične informacije, te se nadaju da bi postrojenje u Dubrovniku moglo da bude vraćeno na mrežu do oktobra.

HET je bio primoran da sa HE „Čapljina“ potpiše sporazum o saradnji kako bi ublažio ovaj „udar“, jer bi u suprotnom imali još manju proizvodnju.

Koliki je gubitak zbog ovog problema najbolje govori to da HET u Dubrovniku proizvede dve trećine električne energije.

– U ovom momentu imamo minus u poslovanju oko deset milina KM i to uvažavajući činjenicu da smo sve troškove sveli na minimum. Naši su problemi objektivne prirode i mi na to ne možemo da utičemo poslovnim potezima. Ako se HE u Dubrovniku vrati na mrežu do početka oktobra, naš manjak prihoda biće do 20 miliona maraka – ističe Tamindžija.

Osim manjka prihoda u HET, manjak je i u kasama grada Trebinje i opštine Bileća koje od ove hidroelektrane dobijaju zakonsku naknadu za potopljeno zemljište. Procenjuje se da će godišnji manjak u opštinskim kasama biti po dva miliona konvertibilnih maraka.

Takođe, u prvih pola godine u RS uvezeno je čak 141 odsto više električne energije nego u istom periodu prošle godine.

– Ovo je praktično najteži period od puštanja u rad HET pre 51 godinu. Pre dve godine smo imali hidrološki najsušniju godinu od kako se mere hidrološki podaci reke Trebišnjice, a ove godine smo bez HE u Dubrovniku – napominje Tamindžija.

Kaže da je otežavajuća okolnost to što RiTE „Gacko“ nije bilo na mreži tri meseca zbog kapitalnog remonta.

– Tako ni ERS nikada nije imala situaciju da duži period praktično u sistemu nema dva postrojenja – dodaje Tamindžija, piše Srpska info.

Kaže da cela „Elektroprivreda RS“ nema viškove električne energije zbog ove situacije, ali i zbog trenutno sušnog perioda, već da samo podmiruje potrebe domaćih potrošača.

„Hidroelektrane na Trebišnjici“ su na kraju prošle godine imale 739 zaposlenih.

U Platu, u Hidroelektrani Dubrovnik, 10. januara dogodila se havarija u kojoj su smrtno stradala tri radnika. Od tada HE na Trebišnjici radi sa umanjenim kapacitetom, jer u dubrovačkoj hidroelektrani ima jedan agregat koji od dana havarije nije u funkciji.

Hidroelektrane u Trebinju i Dubrovniku napravljane su pre rata i funkcionišu po sistemu spojenih posuda.

U ERS su izračunali da će se posledice suše i havarija na HE Platu, kao i negativni finansijski efekti kapitalnog remonta TE Gacko, odraziti na poslovanje “Elektroprivrede RS”, koja će u tekućoj godini imati za oko 25 miliona maraka manje sopstvenih prihoda.

Kako bi se ublažile negativne finansijske posledice, Elektroprivreda je svim zavisnim preduzećima uputila preporuke o uštedama. Preporuke se primenjuju od prve dekade marta.

Hapšenja

Hrvatski mediji javili su da je polovinom juna uhapšeno osam osoba u okviru kriminalističke istrage nesreće koja se u januaru dogodila u Hidroelektrani „Dubrovnik“ u Platu. Među njima ima i nekoliko članova uprave Hrvatske Elektroprivrede.

Mediji prenose saopštenje MUP-a Hrvatske da se uhapšeni sumnjiče za teška krivična dela protiv opšte sigurnosti te za opasno izvođenje građevinskih radova. Trojica se sumnjiče da su kao direktori, ujedno i odgovorne osobe investitora u gradnji, tokom naručivanja i praćenja građevinskih radova obnove i sanacije Hidroelektrane Dubrovnik propustili preduzeti zakonom predviđene radnje zbog čega građevinski radovi nisu izvedeni u skladu s relevantnim propisima i pravilima struke. Ostalih pet osoba, navodi MUP u saopštenju, sumnjiče se da kao projektanti i izvođači radova građevinske radove obnove i sanacije Hidroelektrane Dubrovnik nisu izvodili u skladu s tehničkim propisima i pravilima struke što je neposredno ugrozilo bezbednost zaposlenih i imovine.