Najveće povećanje poreza na imovinu stiglo na adrese vlasnika stanova koji žive u centralnim gradskim zonama.

Posle prošlogodišnjeg šoka kada su Beograđani dobili rešenja za porez na imovinu uvećana do 80 odsto, usledilo je novo iznenađenje jer i u 2015. dolaze  uvećani iznosi za ovaj namet. Nove uplatnice ovih dana stižu stanovnicima Vračara, Starog grada, Novog Beograda, Lazarevca, Čukarice, Barajeva, Zvezdare, dok bi ostale trebalo da budu uručene do 11. juna.

Gradske vlasti nisu menjale poresku stopu, ali jesu prosečnu tržišnu vrednost kvadratnog metra koja se koristi za obračunavanje poreza na imovinu. Tako je u Beogradu cena kvadrata uvećana od 2.000 do 15.500 dinara.

Poresko rešenje vlasnika stana od 50 kvadrata u trećoj zoni uvećano je za oko 800 dinara, dok će vlasnik kuće od 100 kvadrata, na primer, u Pinosavi, koja pripada šestoj zoni, platiti 1.000 dinara više. Ipak, nove cenovnike su najviše na svojoj koži osetili vlasnici nekretnina u prvoj i drugoj zoni. Reč je o Starom gradu, Vračaru, delu Novog Beograda i starog jezgra Zemuna u kome su cene kvadrata povećane za 15.500 dinara. Tako će, na primer, vlasniku stana od 60 kvadratnih metara na Dorćolu novo poresko rešenje biti uvećano za 2.500 dinara.

U drugoj zoni, koju čine centar Palilule, delovi Zvezdare, Voždovca, Čukarice bliže centru, blokovi 45, 61–64 u Novom Beogradu, vrednost kvadrata skočila je za 10.700 dinara, pa je stanovnicima ovih delova grada porez uvećan za oko 10 odsto.

Osim promene prosečne cene kvadrata, novina ima i u zoniranju grada, što takođe može uticati na povećanje iznosa koji treba da se plati na ime poreza na imovinu. Uvedena je nova zona ulaznih pravaca na prilazima Beogradu kojoj pripadaju Pančevački put, Bubanj potok, Ibarska magistrala, privredna zona Surčin i Dobanovci, pravci ka Ralji i Novom Sadu. Tamo je kvadratni metar stana procenjen na 81.030 dinara, a kuće 76.500 dinara.  

Obveznici koji prelaze iz treće zone u zonu ulaznih pravaca mogu da očekuju smanjenje poreza za nekoliko procenata, dok obveznike koji prelaze iz četvrte zone očekuje povećanje tog nameta za deset i više procenata. Većim poreskim rešenjima mogu da se nadaju i stanovnici na potezu od Slavije do „Beograđanke”, koji su iz prve prešli u ekstra zonu.

Ove promene su naljutile Beograđane. Jasno je da Poreska uprava, to jest lokalna administracija prosečnu cenu kvadrata nepokretnosti u određenoj zoni računa na osnovu kupoprodajnih ugovora, ali ne zvuči logično da ta cena raste u trenutku kada vrednost nekretnina iz dana u dan pada. Agenti za nekretnine tvrde da su u prošloj godini cene pale za dvadesetak odsto, upravo za onoliko za koliko ih je uprava grada povećala. Poreski stručnjaci međutim skreću pažnju na dve činjenice. Prvo, da prema zakonu o porezu na imovinu koji se primenjuje od prošle godine – lokalne samouprave više nemaju ograničenje koliko će povećavati porez na imovinu. Drugo, ove i ovakve prosečne vrednosti, kako god da se određuju i ma koliko izgledalo da su visoke – i dalje nisu realne. Tako da je cilj povećanja prosečne cene kvadrata njeno približavanje realnoj tržišnoj vrednosti, jer se godinama govorilo da je poreska osnovica potcenjena. 

Promena u odnosu na ranije važeće propise ogleda se u načinu utvrđivanja poreske osnovice. Po starom zakonu poreska osnovica je utvrđivana na osnovu prosečne cene kvadratnog metra nepokretnosti na nivou jedinice lokalne samouprave, uz korektivne elemente, to jest koeficijent kvaliteta, zone i amortizacije.

Po zakonu koji se primenjuje od 2014. godine poreska osnovica se utvrđuje na osnovu površine i prosečne tržišne cene ostvarene u prometu nepokretnosti od januara do kraja septembra prethodne godine u zoni u kojoj se nepokretnost nalazi. To znači da više nisu od značaja elementi kvaliteta kao jedan od korektivnih elemenata, već veliki značaj u iznosu poreske osnovice ima lokacija objekta, odnosno zona u kojoj se nepokretnost nalazi.

Popust na lošu infrastrukturnu i unutrašnju opremljenost stana potpuno je ukinuta. Olakšice na brojnost članova domaćinstva više ne postoje. A umanjenje poreza po osnovu starosti nekretnine smanjeno je sa 70 na 40 procenata ili 0,8 odsto po godini starosti. Nova olakšica je umanjenje poreza od 50 odsto (maksimalno 20.000 dinara) za obveznika koji stanuje u stanu na koji plaća porez.

U kojoj ste zoni?

Ekstra zona – potez Kalemegdan–Slavija, Dedinje             

Prva zona – najveći delovi Starog grada, Vračara, Novi Beograd uz autoput, staro jezgro Zemuna

Druga zona – delovi Palilule, Zvezdare, Voždovca i Čukarice bliže centru, Banovo brdo, blokovi 45, 61–64, paviljoni

Treća zona – Karaburma, Trošarina, delovi Bežanijske kose, Zvezdare, Zemun Gornji grad       

Četvrta zona – Galenika, Zemun polje, centar Lazarevca, rubni delovi Čukarice, Voždovca, Rakovice

Peta zona – Kaluđerica, centar Mladenovca, delovi Čukarice, Rakovice i Voždovca 

Šesta zona – delovi Grocke, Voždovca i Obrenovca           

Sedma zona – delovi Barajeva, Grocke i Obrenovca            

Osma zona – Sopot, rubna područja Barajeva i Obrenovca

Zona ulaznih pravaca – Pančevački put, Bubanj potok, Ibarska magistrala, privredna zona Surčin i Dobanovci, pravac ka Ralji i Novom Sadu

------------------------------------------

Šta čini porez na imovinu

 * Prosečna tržišna cena kvadratnog metra koju određuje lokalna samouprava

 * Poreska osnovica maksimalno 0,4 odsto 

 * Umanjenje 0,8 odsto za svaku godinu starosti – maksimalno do 40 odsto vrednosti nepokretnosti

 * 50 odsto umanjenje poreza (maksimalno 20.000 dinara) za obveznika koji stanuje u stanu na koji plaća porez

------------------------------------------

Kamata za neplaćen porez 16,5 odsto

Sve dok ne dobiju rešenja za 2015. godinu poreski obveznici su obavezni da plaćaju porez do iznosa koji se nalazi na rešenju za poslednje tromesečje iz prethodne godine. 

Kada dobiju nova rešenja dužni su da u roku od 15 dana uplate razliku sume između iznosa na pristigloj uplatnici i već uplaćenog novca. Ako u tom roku izmire obaveze neće plaćati kamatu na razliku novog rešenja i akontacione uplate. 

U slučaju prekoračenja ovog roka obveznik plaća kamatu od 16,5 odsto, što predstavlja zbir referentne kamatne stope NBS uvećane za 10 odsto. Prošle godine je kamata plaćana 18,5 odsto, jer je referentna kamata stopa bila viša.

Ako obveznik ne plati obaveze – sledi prinudna naplata poreza, kamata i troškova prinudne naplate. Troškovi prinudne naplate padaju na teret obveznika.

Politika