Kakve su sličnosti i razlike između Beograda od pre 15 godina i današnje Podgorice?

Podgorica, dan uoči najavljenog protesta, izgleda sablasno. U centralnim gradskim ulicama i ugostiteljskim objektima gotovo da nema ljudi, čemu doprinosi i snažan vetar koji, na ugodnih 18 stepeni Celzijusa ledi kosti. Subjektivni osećaj — minus pet. Vetar koji je počeo da duva pre dva dana, a u odnosu na koji je košava blagi povetarac, ne zna se kad će stati.

Iako je želja opoziciono nastrojenih građana da crnogorski 24. postane isto što i srpski 5. oktobar, hidrometeorološki uslovi ne idu opoziciji naruku. Organizatori se nadaju da vetar neće sprečiti građane da dođu na crnogorski „Dan D“. A mnogo toga što se dalo videti na ulicama Podgorice podseća na dešavanja u Beogradu od pre nešto više od 15 godina.

Kad je reč o razlikama, ključna je odsustvo ljudi na ulicama. Ono što je zajedničko i današnjoj Podgorici i ondašnjem Beogradu je — sivilo. Možda najveća crnogorska fabrika — Aluminijumski kombinat (KAP) izgleda kao ruševina, ali da još uvek radi potvrdio je naslov iz opozicionih „Vijesti“ — „U KAP-u 420 ljudi strahuje od otkaza“.

Paralelni svetovi

Ako je štampa ogledalo narodnog duha, kako je pisao Marks, onda uvid u tri crnogorska dnevna lista kazuje da u Crnoj Gori postoje dve nepomirljive realnosti. I dok opozicioni dnevnici „Dan“ i „Vijesti“ na naslovnim stranama najavljuju tekstove o protestima, prvu stranu prorežimske „Pobjede“ krasi fotografija Mila Đukanovića uz naslov „Jedino rješenje je rasplet u institucijama“.

Zanimljivo je da se Vojislav Šešelj, prvi put po dolasku iz Haga, našao na naslovnoj strani jednih novina — „Pobjede“, i to odmah ispod Đukanovića. „Skandalozno: Haški optuženik podržao proteste DF-a i pozvao na linč crnogorskog premijera“ stoji u nadnaslovu, a naslov glasi „Šešelj prijeti Đukanoviću likvidacijom“. Možda jedina vest koja je gotovo identična u sva tri dnevna lista jeste da je Uprava policije odobrila protest koji će trajati od 19 časova do šest ujutro.

Sva tri lista objavila su i da su lideri Demosa, Građanskog pokreta URA i Demokrata — Miodrag Lekić, Žarko Rakčević i Aleksa Bečić — pozvali građane na bojkot i masovne demonstracije i najavili da će se njihovo članstvo pojaviti na protestu.

Po Slobinom receptu

„Pobjeda“ inače, po starom dobrom običaju Miloševićeve propagande, daje ogroman prostor „uglednim intelektualcima“ koji u nedogled vrte teze koje je Đukanović iznosio ovih dana. „Protesti su pomognuti od Rusije i SPC“ kaže predsednik crnogorskog PEN-a Mladen Lompar, dok bi „bučna manjina silom da mijenja vlast“, kako tvrdi predavač na Fakultetu političkih nauka Ivan Vuković.

Da bi protesti mogli da podsete na 5. oktobar pokazuje i oglas na poslednjoj stranici „Dana“ kojim se građani pozivaju da dođu u Podgoricu, uz lokacije i satnicu polaska organizovanog prevoza iz 22 crnogorska grada. Budući da su među ta 22 grada i, primera radi, Plav, Rožaje, Ulcinj i Cetinje, teško da stoji Đukanovićeva ocena da iza protesta stoje Rusija i srpski nacionalistički krugovi.

I bager i „Otpor“

Inače, „Dan“ je objavio i da će odbornik koalicije „Zdravo Berane“ Velimir Bato Đurišić, zvani Bagerista Bato, krenuti u Podgoricu bagerom. Ovaj crnogorski pandan legendarnom Bageristi Džou iz Železnika izjavio je da kreće na proteste „građevinskom mašinom koja simboliše otpor“.

„Ne idem da ikoga ugrozim i pokažem silu već da izrazim neslaganje sa vladajućim režimom koji je Crnu Goru pretvorio u zonu sumraka, a narod u sirotinju“, rekao je Bagerista Bato. Najbitnija razlika između nekadašnjeg DOS-a i DF-a — nedostatak „Otpora“ — nestala je prethodne noći.

Naime, grupa nestranački angažovanih mladih ljudi, „Anonimusa“, u noći između četvrtka i petka je, ispred Agencije za nacionalnu bezbjednost (nekadašnjeg DB-a), izvela performans kako bi „pokazala da među slobodnim ljudima ne postoji, niti treba da postoji strah“. Na kraju snimka postavljenog na Jutjub sa „otporaškim“ naslovom „Samo vas gledamo“ stoji natpis „subota“ kao poziv na proteste.

Šta će se u Podgorici desiti 24. oktobra, malo ko sme da prognozira. Da li će se, i kada, Crna Gora ratosiljati „najboljeg Miloševićevog učenika“, pitanje je od milion dolara.