U okviru stručnog skupa Uloga nove generacije bibliotekara u razvoju bibliotekarstva, Narodna biblioteka Trebinje u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda organizuje izložbu posvećenu srpskom piscu Momi Kaporu. Izložba će biti postavljena od 27. aprila do 13. maja u Narodnoj biblioteci Trebinje, Njegoševa bb, gde će svi zainteresovani moći da je pogledaju. Autor izložbe je Bojan Kundačina, grafički dizajn Dejan Dačić.
Svečano otvaranje izložbe je planirano za 19 časova!
Koristeći i spajajući dve umetnosti kojima se bavio Momo Kapor, književnost i crtanje, uz pomoć njih je ispričana jedna priča o Beogradu. Pomoću tekstova i crteža Mome Kapora i igrajući se sa njima, priča počinje i završava se u Knez Mihailovoj ulici, na nekadašnjoj štrafti ili korzou, i govori o onome što čini Beograd: o rekama, nebu i ljudima. Beograd se menja, kao i svi gradovi, i čeka svakog od nas da pronađemo svoj ugao i svoju ulicu i da od njih stvorimo poeziju.
Od Mome Kapora nema boljeg vodiča kroz Beograd, kroz njegovu istoriju, ulice, svakodnevicu i kroz osobine Beograđana. 011 je pozivni broj za Beograd i njegov simbol, a Momo Kapor jedinstveni broj koji nas poziva da otkrijemo Beograd. Kada okrenete broj 011/Momo- Kapor, sa druge strane žice će se svakome javiti Beograd – nekome će pričati o Savi i Dunavu, nekome o dolasku proleća i o sreći, a nekada će samo nekoga ogovarati, kao svi Beograđani.
Školice su simbol umetnosti Mome Kapora, jednostavna dečja igra na trotoaru grada. Izložbu čini 11 panoa koji predstavljaju 11 kvadrata školice koji vode posmatrača do završetka školice, do ovalnog luka, tj. Beograda. Kada prođete sve kvadrate školice treba da krenete u život i nađete svoj Beograd.
Odlomak:
„Možda se sreća sastoji u tome da na vreme prestanemo sa trkom za srećom? Da stignemo do života pre no što nam lekari zabrane pušenje, alkohol, kupanje, sunčanje i ljubav?
Ukratko, sreća je kada mi se u kući zatekne pola boce viskija, a nemam leda i kada, baš u tom trenutku naiđe prolećna oluja s gradom.
Istrčim tada na ulicu sa čašom i čekam da led počne da pada s neba u moj viski.
Sreća je, naime, nešto vrlo blizu nas, ali mi to otkrivamo ili kasno ili nikad.”
Šta Vi mislite o ovome?