Na dan rođenja kralja dečjih pisaca Hansa Kristijana Andersena obeležava se Međunarodni dan dečje knjige. Gotovo da nema deteta koje ne zna bar neku od njegovih bajki, a u ovom tekstu ćemo vam predstaviti šest najpoznatijih.

Carevo novo odelo

Ovo je bajka o sujetnom caru koji je uživao da izlazi iz dvora kad god bi mu se ukazala prilika, kako bi pokazao narodu svoju novu odoru. Jednog dana su mu dve varalice predložile da sašiju odeću koja neće biti vidljiva jedino glupim ljudima, kao ni onima koji svoj posao ne rade kako treba.

Baš zato, kada je car „obukao” svoje odelo, ni on ni njegovi podanici nisu smeli da priznaju da ga ne vide i divili su mu se. Međutim, kada je jedno dete, koje je oličenje iskrenosti, uzviknulo da car nema ništa na sebi, njegove reči su se smatrale istinitim, ali car nije imao izbora, nego da nastavi da šeta još ponosnije.

Mala sirena

Ovo je verovatno najpoznatija Andersenova bajka, budući da je „Dizni” prema njoj napravio dugometražni crtani film. Međutim, bajka i crtani film se baš i ne poklapaju.

Mala sirena je na svoj 15. rođendan dobila priliku da ispliva na površinu, gde je posmatrala proslavu rođendana lepog princa u kog se zaljubila. Kada je oluja pogodila brod, ona ga je spasila od utapanja, ali je on nije video.

Kada je pričala sa bakom, starica joj je otkrila da ljudi žive mnogo kraće od sirena, ali da imaju večnu dušu koja živi na nebu. Mala sirena zatim od Morske veštice dobija napitak koji joj je dao noge, u zamenu za glas.

Veštica ju je upozorila i da, ako postane čovek, nikada više neće moći da se vrati u more. Pored toga, steći će dušu samo ako zadobije ljubav princa i uda se za njega. Ako se to ne dogodi, u zoru prvog dana ako se on oženi nekom drugom, Mala sirena će umreti slomljenog srca i rastvoriti se u morskoj peni.

Za razliku od srećnog kraja u „Diznijevoj adaptaciji”, princ se nije zaljubio u Malu sirenu i ona se rastvorila u peni, ali umesto da prestane da postoji, pretvorila se u svetleći i eterični duh vezan za zemlju: Dobila je šansu da stekne sopstvenu dušu čineći dobra dela za čovečanstvo.

Ružno pače

Iz jaja se izleglo nekoliko lepih žutih pačića, ali i jedno veliko nezgrapno pače. Ostale ptice na farmi su ga vređale i oterale. Ružno pače je onda živelo sa divljim patkama i guskama, dok nisu naišli lovci, pa je moralo da pronađe novi dom na seoskom imanju. Međutim, i tamo su ga maltretirali mačak i kokoške. Opet je ostalo samo.

Nakon brojnih peripetija i hladne zime koju je provelo na otvorenom skrivajući se u pećini, stiglo je proleće. Ružno pače je tada već odraslo i sazrelo i otišlo je kod labudova, odlučujući da je bolje da ga ubiju tako lepe ptice nego da živi život pun ružnoće i bede.

Međutim, labudovi su ga dočekali i prihvatili, i ono je, gledajući svoj odraz u vodi, video da je sve vreme bio ne pače već labud.

Palčica

Žena koja je žudela za detetom tražila je savet od veštice. Ona joj je rekla da posadi ječam, iz kog je zatim nikao cvet, a u njemu je bila sićušna devojčica – Palčica.

Jedne noći nju je otela žaba krastača koja ju je želela kao nevestu za svog sina. Palčica je uz pomoć prijateljskih riba i leptira uspela da pobegne, ali ju je onda uhvatio gundelj. Međutim, on ju je odbacio i ona je u zimu ostala sama.

Utočište joj je dala poljska mišica, čiji je komšija bio krtica. Prilikom jedne posete krtici, ona je ugledala povređenu lastu. Palčica je lastu negovala, pevala joj i pomagala da se oporavi. Pred kraj zime, mišica je pokušavala da je ubedi da se uda za krticu, ali je Palčica na toj lasti pobegla.

Ni ova bajka nema u potpunosti srećan kraj. Iako je Palčica pronašla cvetno-vilinskog princa u kog se zaljubila, lasti je bilo slomljeno srce jer je ostala bez svoje Palčice.

Olovni vojnik

Kao što se može pretpostaviti, ni ovo nije bajka sa srećnim krajem. 

Na svoj rođendan, dečak je dobio komplet od 12 olovnih vojnika, ali jednom je nedostajala noga. On je bio ostavljen pored papirnog zamka sa papirnim figuricama, među kojima je bila i igračka balerina u koju se olovni vojnik zaljubio.

Kad je pala noć igračke su oživele, a crni trol je zabranio olovnom vojniku da gleda u balerinu, što je ovaj ignorisao. Sledećeg dana, olovni vojnik je bio postavljen kraj otvorenog prozora kroz koji je ubrzo pao na ulicu.

Našla su ga dva dečaka i pustila niz vodu u papirnom čamcu, koji je progutala riba - i on je završio u istoj kući u kojoj je bio. Kuvarica ga je našla u stomaku dok je čistila ribu, i vojnik je ubrzo opet bio sa voljenom balerinom.

Međutim, dečak je bio nezadovoljan što vojnik nema nogu i bacio ga je u vatru, a ubrzo se na isti način rešio i balerine. Služavka je sutradan pronašla dva mala srca, koja su pripadala olovnom vojniku i balerini.

Princeza na zrnu graška

Za kraj jedna bajka sa srećnim krajem. 

Priča govori o princu koji želi da se oženi pravom princezom, jer su sve koje je dotad upoznao ili imale loše manire za stolom ili nisu bile njegov tip.

Jedne olujne noći mlada, pokisla devojka je zatražila utočište u prinčevom zamku. Tvrdila je da je prava princeza, pa je prinčeva majka odlučila da je testira tako što je stavila zrno graška u krevet, i prekrila ga ogromnim dušecima.

Ujutru, princeza je rekla da je provela neprospavanu noć, zbog nečega tvrdog u krevetu, čime je položila test. Princ i devojka su se potom venčali. 

Kako čitaoce ne bismo previše rastužili, iz ovog kratkog pregleda izuzeli smo Devojčicu sa šibicama.