Niko ne zna šta su muke teške, ko ne pređe Albaniju pješke’- jedna je od poznatih uzrečica, nastala posle srpske golgote od pre sto godina

Želim da se iz više razloga  podsjetimo te velike i tragične dane i epopeju kroz koju je prošao narod, uključujući i naše djedove iz Hercegovine. Pre svega zbog čuvanja uspomene na poginule pretke i one rijetke koji su preživjeli. Narod koji ne čuva uspomene na svoje pretke nema razloga za postojanje i kad-tad će nestati.

Radi se o jednom događaju koji možda od kosovske bitke ,po svom značaju i razmerama Golgote i Vaskrsa Srbinovog, prevazilazi sve druge događaje u našoj istoriji.

Mi Gačani i Hercegovci možemo biti više nego ponosni na sve pogotovo na  ogroman broj dobrovoljaca i veličanstvenu  pobjedu, bez obzira na velike žrtve.

Vjerujem da je teško naći večeras među nama nekog u ovoj sali čiji đed a možda i otac nije bio ,,Solunac“. S razlogom ističem Gačane, iako ne volim poređenja, jer je Lazar Kovačević prvi, ne slučajno pobio srpski barjak posle krvave bitke i zauzimanja Kajmakčalana.

Priču o našim voljenim Soluncima moramo ponavljati vazda i svuda zbog bestidne revizije istorijske istine, kojoj se ponekad priklanjaju i naši istoričari. Zbog negativne matrice i lažne priče da su Srbi krivi za Prvi svetski rat trebamo koristiti svaku priliku da mladim generacijama sa ponosom prenesemo istinu o Velikom ratu.

Velikane sa Cera, Kolubare, Mojkovca i Solunskog fronta istorija je ovenčala vječitom slavom. ,,Pokoljenja djela sude,šta je čije daje svima“-kaže Njegoš. U ,,brozomoriji“ zaboravili smo mnogo toga pa i velikane sa Soluna. A  danas nam se sudi za genocid, može li biti veće ironije od toga da dželat sudi žrtvi?

Za ponešto smo i sami krivi.Naša nesloga,koja se uglavnom ubacuje sa strane,često veoma olakšava posao neprijateljima. I Arčibald Rajs nas je upozoravao na to, jer je nesloge bilo čak i u tim teškim vremenima.

Želim da skrenem pažnju na činjenicu da je u sva tri rata u satiranju srpskog naroda uloga Vatikana i Katoličke crkve, kao stožera zapadne civilizacije bila ogromna i nismo je do sada dobro sagledali. Sve agresije protiv Srba potpirivao je Vatikan a neke, ako ne sve i finansirao.

Vatikan je omogućio ubicama Srba da se izvuku i pobegnu od kakvog-takvog suda pravde, posebno 1945.
Sad hoće da velikog kreatora zločina Stepinca proglase za  sveca. A on je samo perfektno odradio sve što mu je naložio papa Pije dvanaesti. Možda ne shvatamo dobro, likvidirati naš narod , to je bio Stepinčev  zadatak za koju još nije dobio priznanje i nagradu. Malo pomalo guraju nam nekakve Konkordate.

A onda normalno dođu jame,logori i eventualno pokrštavanje. U tri maha su pobili i protjerali narod iz Doline Neretve i šire, a sad šikaniraju jedino preostalo srpsko selo Prebilovce. Ali i mi smo se valjda, posle toliko nevinih žrtava ,,opasuljili“  i neće im više lako proći primitivni štosevi smišljani u mračnim odajama katedrala, koje sve više svojim izgledom liče na džamije.

Nadam se da smo dovoljno  prozreli politiku  izvitoperenih i zadriglih fratara, posebno onih u Hercegovini i da višenikad nećemo ,,nasedati“ na njihove trikove i prevare.

Da stvar bude još čudnija više od  dve trećine  Hrvata su poreklom naš pokršteni pravoslavni  srpski narod. Oni u Zapadnoj Hercegovini svi redom. Kad bi zakopali u podrume i tavane sigurno bi našli svoje sakrivene srpske ikone i kandila. Možda i gusle i narodne pjesmarice na ćirilici, koju toliko mrze da žele da je unište.

A i naša braća, koja sebe prozvaše Bošnjacima pod pritiskom agresivne vjere zaboraviše na svoje bliže ili malo dalje korene. Našlo bi se i u njihovim podrumima po neko kandilo i biblija.

Daće Bog, pa će ih sve skupa jednog dana okrenuti naoposlum ,da se vrate u svoju pravu pogaženu pravoslavnu  vjeru i kleknu negde u Prebilovcima, Bivoljem brdu, Pridvorici ,Korićkoj jami…

Ima mnogo mjesta gdje treba da kleknu. A onda ćemo i mi možda lakše preboleti velike rane koje su nam braća nanela.

A sad malo o nama samima. Mislim da nije neskromno reći da je možda od svih srpskih zemalja upravo u Hercegovini najbolje očuvan iskonski arhetip Srbinov. Sveti Nikolaj veli: ,, Ni siromašnije zemlje, ni većeg bogatstva u karakterima, ni manje zemlje ni većeg broja pravih ljudi“.

Nije slučajno da baš hercegovačkog pjesnika “ bole sve rane njegovog roda“. Nije Hercegovac ustajao da ratuje samo kad mu je napadnuta kuća, nego je ustajao u odbranu čitavog srpstva. U  Hercegovini nije nikad bilo separatističkih ideja, niti će ih biti.

A kad govorim o Hercegovini onda  mislim na jedanu širu regiju kao jedinstven kulturno-istorijski  prostor, sa apsolutno istim mentalitetom naroda,koji zahvaljujući antisrpskoj politici Zapada a bogami i Broza danas živi u  najmanje četiri države.

Od Herceg Novog, preko Krivošija, Rudina, Banjana, Golije, Pive, Nikšićke župe, Drobnjaka, Šavnika, Pljevalja, Priboja i Prijepolja prostire se jedinstven kulturološko-etnološki prostor sa identičnim hercegovačkim mentalitetom, narodnim običajima, nošnjom i narodnim folklorom. Mi smo možda gorštaci, ali bolje od drugih razumijemo istoriju i volimo gusle.

Neka mi oproste braća iz Crne Gore, ali ljudi sa navedenih prostora se ponašaju kao Hercegovci, a ne kao Crnogorci. Knez Miroslav, Nemanjin brat, najviše poznat po Miroslavljevom jevanđelju bio je knez Humski a ne Zetski, iako je stolovao u Bijelom polju.

Mentalitet Prijepoljaca i Pribojaca više liči mentalitetu Gačana nego Kragujevčana ili Kruševljana.
Mi Hercegovci smo dužni da se uvijek borimo za jedinstvo srpskog naroda i žigošemo svaki separatizam, jer smo bezbroj puta dokazali svojom istorijom da “srpski dišemo“ i postojimo.

Zato smatram da smo mi stub srpskog naroda i da naša sijela doprinose širenju bratske sloge i ljubavi, očuvanju vjere, tradicije i kulture našeg i šireg zavičaja a mladi naraštaji bi trebalo da nas više slušaju i slede.

Govor predsjednika Kluba Gačana Svetozara Crnogorca uoči Svetog Trifuna 2016. godine