U prepunoj festivalskoj dvorani „Kustendorfa“ na Mećavniku sinoć je posle svečanog otvaranja prikazan film italijanskog reditelja Matea Garonea „Priča nad pričama“. Posle projekcije, reditelj je studentima režije i glume, gostima festivala, govorio o svom stvaralaštvu, posebno o filmu „Priča nad pričama“ koji je zasnovan na zbirci priča napolitanskog pesnika Bazila iz 17. veka.

Reditelj je istakao da je osnova filma magijska, što se kasnije pretvori u realizam. Takođe je rekao da likovi predstavljaju sve nas, imaju mane, robovi su svojih nedostataka i vodi ih želja koja je dovedena do krajnjih granica.

Film „Priča nad prima“ inspirisan je, kako je rekao reditelj, i Gojinim crtežima – pronašao je u njima upravo ono što je tražio – ljudskost, spoj realizma i fantastičnog, smešnog i tužnog. Dosta je govorio o samom procesu pisanja scenarija i snimanju filma. On to radi tako što snimi deo, koji zatim gleda i preradi, kako bi promenio tok filma kada se ponovo vrati snimanju. Ovaj film ima čvršću strukturu u odnosu na njegove ranije radove, iz tehničkih razloga. Takođe, prvi put nije bio iza kamere jer je želeo da ima jasniji pogled na ceo proces. Kako sam kaže, najteži deo snimanja bio je digitalni aspekat specijalnih efekata, pošto je krajnji proizvod bio vidljiv tek nakon dužeg vremena. Uporedio je takav proces pravljenja filma sa slikanjem, pošto ste kao slepi, nemate predstavu kako će sve izgledati na kraju.

Garone je takođe govorio o emocijama koje upravljaju tokom nastanka filma. Voli da snima u kontinuitetu, što opisuje kao luksuz, pošto može da osluškuje glumce i posmatra ih kako sklapaju svojevrsni „brak“ sa likovima.

Ministar kulture u Vladi Srbije Ivan Tasovac ocenio je sinoć u Drvengradu da „festivali poput Kustendorfa, gde se na jednom mestu mogu videti i zvezde svetskog filma i lica mladih ljudi, razvejavaju godinama taložene magle srpske kulture“.

On je dodao da je lepo videti da se to događa u unutrašnjosti Srbije, u samom njenom srcu, kada ne može iz sumornih beogradskih salona u kojima se samozvani i međuzvani pripadnici elite, pripremaju za novi krug očaja“.
Kusturica je obučen kao kuvar najavio da će tokom festivala dobro hraniti goste, naglasivši da je najbolja hrana sadržana u izreci Boba Marilija : „Emancipuj sebe, izvuci se iz mentalnog ropstva“.

On je objasnio da guske u njegovom životu predstavljaju što i u „ciganskoj mitologiji“ koja govori da su „Cigani na guskama preleteli okean“.
– To je metafora koju često koristim u svojim filmovima, dodao je slavni reditelj.