U neraskidivom lancu koji povezuje Hercegovce kolonizirane u Klek i njihove potomke sa trebinjskim krajem najjača karika je – Uroš Milojević. Po rođenju Zupčanin, po stanovanju Klečanin, a po radu na jačanju saradnje Hercegovaca u Banatu sa zemljacima u Hercegovini udarnik, i to višestruki. To mu priznaju obe strane, ali i mnogi drugi.
Izvor hercegovačke energije u Srbiji: Uroš Milojević
„Uroš je pravi domaćin Kleka, onaj što, toplom zdravicom, dočekuje, ugošćuje i ispraća, uz poziv za nova viđenja“, kaže Mihailo Adžović, član Udruženja Trebinjaca u Beogradu „Jovan Dučić. „I da dodam, jer je važno: ovo nije samo moje mišljenje – ovako misle i mnogi drugi s kojima sam, raznim povodima, često boravio među gostoljubivim Klečanima“.
Uroševi mnogobrojni prijatelji i poznanici, bez zavisti i s ponosom, podsećaju da je on dao „najviše trudodana“ na postavljanju temelja stalnim susretima klečanskih đaka, sportista, privrednika, kulturnih poslenika, lovaca, žena i penzionera sa zemljacima u trebinjskom kraju, od kojih su mnogi, baš zahvaljujući toj saradnji, prvi put kročili u Klek i osetili gostoprimstvo njegovih žitelja.
Uz to, angažovao se i na povezivanju Hercegovaca u Srednjem Banatu koji danas imaju Udruženje Hercegovaca, potomaka i prijatelja Hercegovine. Članovi su iz grada Zrenjanina i nekoliko okolnih mesta, a predsednik je – ko bi drugi – Uroš! „Izabrao ga je njegov rad, mi smo to samo aminovali“, kaže Milan Zečar, član tog banatskog udruženja.
Zemljaci, prijatelji, saradnici…Brana Rudan, Biljana Ružić i Uroš Milojević
„Vazda sam mislio da nema ničeg ljepšeg od druženja ljudi, od jačanja prijateljstava i podučavanja mladih da nastavljaju tu praksu, čuvajući uspomene na svoje pretke i vlastite korene“, govori Uroš sočnim jezikom zavičaja koji nije promenio iako je sa Zubaca otišao pre punih šest decenija kako bi, kao darovit đak, nastavio školovanje.
Kao svršeni osnovac, stigao je u Klek, kod ujaka, i upisao se u Srednju mašinsku školu u obližnjem Zrenjaninu. Potom je, kao jedan od boljih studenata, diplomirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Usledile su godine uspešnog rada u privredi, a onda i najleši trenutak u životu – rođenje sina Jola koji mu je podario dvoje unučadi. Naslednik je, naravno, ime dobio po dedi, Uroševom ocu. Tu dileme nije bilo. Kao ni, pre šest godina, kad je Jole odredio da se njegov naslednik zove Uroš. Krštenje je obavljeno u Sabornoj crkvi svetog Georgija na Zupcima, pred oltarom ispred kog su se krštavali i Bogu molili mnogi Milojevići, časni gorštaci, težaci, ratnici, radnici i intelektualci.
Hercegovina ne oskudijeva u dobrim ljudima: Pejo Bajčetić i Uroš Milojević
Dosta je ljudi koje decenije fizičke odvojenosti od zavičaja i mnogobrojne obaveze otuđe od rodnog kraja. S Hercegovcima, uglavnom, to nije slučaj. Ubedljiv dokaz za to je i Uroš. Njegovi dolasci u rodnu kuću na Zupcima, u Trebinje, među rodbinu i prijatelje iz najranije mladosti nikada nisu prestali. Nisu ni mogli, jer je on Hercegovinu uvek nosio u srcu, ponosan što je ponikao na njenom ljutom kamenu, među duševnim, hrabrim, vrednim i mudrim ljudima.
„Često se setim one pjesnikove da Hercegovina jedino ne oskudijeva u dobrim ljudima“, ističe Uroš.
Urošev poziv za hercegovačko sijelo se ne odbija: Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, Uroš Milojević, bivši
fudbaler Stanislav Karasi i Predrag Milošević, predsednik SO Sečanj
Njegova „rezervna Hercegovina“ bio je i ostao Klek. Lepo uređeno banatsko selo u kom i danas, sedam decenija od kolonizacije, većinu od oko 3.000 stanovnika čine Hercegovci i njihovi potomci. Oni što su u godinama minulog rata slali konvoje pomoći ugroženoj Hercegovini.
Ovaj tekst je nastao posle susreta s Urošem na nedavnoj Večeri Trebinjaca u Beogradu na koju je, kako rekoše organizatori iz Udruženja „Jovan Dučić“, pozvan kao specijalni gost. Ta pozivnica bila je gest priznanja čoveku u čijoj je „režiji“ ili uz obilatu pomoć, održano mnoštvo susreta i manifestacija Hercegovaca u Srbiji i Republici Srpskoj.
Hercegovci, Trebinjci, Zubčani…Uroš Milojević i Žarko Ratković na sijelu Trebinjaca
Status specijalnog gosta, bolje rečeno specijalno dragog gosta, Uroš odavno ima i na trebinjskim Dučićevim večerima poezije i na gradskoj slavi Trebinja na koje redovno dovodi i svoje Klečane i druge prijatelje Hercegovine i Hercegovaca.
Iako je napunio 75 godina, što je – kako reče uz osmeh – životno doba u kom se ne prave dugoročni planovi, Uroš ne namerava da prekine svoju davno započetu misiju. Gotovo rafalno nam je nabrojao desetak događaja koji ga očekuju u narednim mesecima: od rada u matičnom Udruženju do slanja dece iz Kleka na odmor u Trebinje, što je praksa duga čitavu deceniju.
Domaćin Kleka: Uroš Milojević dočekuje Hercegovce iz Beograda
Poželeli smo mu dobro zdravlje, a on nama da se sretnemo na nekom od predstojećih okupljanju Hercegovaca u Zrenjaninu, Novom Sadu, Banja Luci, Beogradu, Pančevu, Vršcu, Kleku, Gajdobri, Sečnju… na kojima će on, sigurno, biti. Nema razloga za sumnju u njegovo obećanje jer je pesnik Božo Glogovac davno rekao – gde god se nađu Hercegovci, tu je, obavezno, i Uroš Milojević.
Jovo Vuković
Šta Vi mislite o ovome?