Narodna biblioteka Trebinje organizuje izložbu slika "I sam si pesma" autora Rajne Krulj. Izložba će se održati u četvrtak 15. avgusta u 20 časova u prostorijama Narodne biblioteke Trebinje.

Rajna Krulj je studirala medicinu i književnost, a 1999. godine diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsjek slikarstvo, u klasi profesora Halila Tikveše i profesora Jovana I. Rakidžića. Dobitnik je nagrade „Milivoj Nikolajević“ za crtež-studiju i za najbolji ostvareni uspjeh na prvoj godini studija. Izlagala je više puta samostalno u zemlji i inostranstvu kao i na značajnim kolektivnim izložbama. Bavi se performansom, te se tako na sajmu Art-Expo 2004. godine u Novom Sadu predstavila radom „Ljudi – ikona Božja“.

Njen kratkometražni eksperimentalni film „Noć svetla, svetla kao dan“ prikazan je 2003. godine na 50. Festivalu jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma. Učesnik je brojnih umjetničkih kolonija. Njene slike se nalaze u privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu (Rim, Moskva, Pert, Njujork, Bukurešt...). Svojim radovima učestvovala je u pratećem djelu programa Međunarodnog festivala igre 2014. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Živi i radi u Zrenjaninu.

Dio teksta iz kataloga o izložbi (autorka Olivera Skoko):

„Odmaknuti se od radova umetnice Rajne Krulj i sagledati njihovu osobenost i vrednost, u pokušaju da se bude objektivan i profesionalan u svom poslu, moguće je. Odmaknuti se od same Rajne, a ne razmišljati o slojevitosti, ujedno i o jednostavnosti njene unutrašnje lepote i vrednoće, teško je izvodljivo. Jednako kao što je teško ne osećati se povlašćenim saučesnikom i svedokom njenog stvaranja i darivanja. Bez namere da banalizujem njenu prirodu, a sa željom da najbliže opišem Rajnu kakvu svi poznajemo, prisećam se razgovora sa zajedničkom prijateljicom koja mi je na pitanje šta radi naša Rajna jednom prilikom rekla: „Ma znaš ti nju, samo ide okolo i voli!“

U Rajninoj ljubavi je zapravo najljepše to što joj je predodređena bezuslovnost i neselektivnost. Ima je u njenim slikama i crtežima, ima je u njenim stihovima i rečenicama, ima je u filmskom kadru i svakoj iznenadnoj i dobro razrađenoj inspiraciji, a zapravo najviše je ima u njoj samoj. Kao takva je podložna beskonačnosti i trajnosti i zato ne iznenađuje konstatacija da ta beskonačnost zri u svakom malom nezaboravu.“