Papa Franjo lično je uveren u svetost kardinala Alojzija Stepinca, zagrebačkog nadbiskupa iz perioda Drugog svetskog rata i vremena Nezavisne države Hrvatske, ali je napravio i jedan „gotovo neočekivan, ekumenski korak bez presedana u istoriji” – pozvao je Srpsku pravoslavnu crkvu na dijalog o ovom hrvatskom kardinalu.

Ovo je vernicima u Rijeci, u propovedi posle nedeljne mise, rekao kardinal Josip Bozanić, zagrebački nadbiskup, pojašnjavajući svojoj pastvi najnovija događanja u vezi sa Stepinčevim proglašenjem svetim.

On je tom prilikom otkrio i šta je papa Franjo odgovorio patrijarhu Irineju na njegovo pismo koje je u Vatikan odneo nadbiskup Dominik Mamberti posle posete Srbiji i Srpskoj crkvi krajem juna prošle godine.

Poglavar SPC izneo je stavove Srpske crkve povodom kanonizacije Alojzija Stepinca.

„U odgovoru, između ostaloga, kaže se da su patrijarhovi prigovori već bili predmet procesnih istraživanja iz kojih proizlazi da je nadbiskup Stepinac bio pastir sasvim posvećen spasu duša, kao veran sledbenik Hristov i uzor hrišćanskoga života. Ujedno se navodi da se takve ocene duguju savesti i stručnosti istoričara i teologa koji su ispitivali procesne isprave”, rekao je nadbiskup Bozanić vernicima u Hrvatskoj ono što bi i javnost u Srbiji podjednako zanimalo da čuje.

Inače, ovo pismo pape Franje doneo je u Beograd kardinal Kurt Koh, predsednik Papskog veća za jedinstvo hrišćana, krajem maja. O njegovoj sadržini, međutim, javnost je prvi put čula od zagrebačkog nadbiskupa. Jedino što se prethodno znalo jeste da je papa u pismu predložio formiranje pravoslavno-katoličke komisije o Stepincu.

Bozanić je vernicima, takođe, objasnio da neće biti nikakve revizije procesa, u kojem je 1998. godine Stepinac već proglašen blaženim, i da SPC ne ulazi u proces kanonizacije, niti to može da učini jer svaka crkva ima vlastiti i autonomni sistem kanonizacije

Smisao papinog poziva na dijalog, kako je objasnio zagrebački nadbiskup, jeste „da se SPC upozna sa argumentima zašto je kardinal Stepinac svet i da se sama njegova kanonizacija dogodi u boljem ozračju odnosa dveju crkava“.

Odluku da prihvati ponuđeni dijalog sa Katoličkom crkvom i pored one koju je predložio papa osnuje posebnu komisiju za razgovore sa Hrvatskom biskupskom konferencijom donelo je u maju ove godine najviše crkveno telo, Sveti arhijerejski Sabor SPC. Sabor je za predsednika komisije za dijalog sa Hrvatskom biskupskom konferencijom o, kako se navodi u saborskom saopštenju, „kontroverznom kardinalu“, „zvaničnom vikaru oružanih snaga takozvane NDH“ imenovao mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija.

Osim što je obaveštena o osnivanju ovih komisija, srpska javnost, za razliku od hrvatske, do sada, nije imala mnogo prilike da od crkvenih velikodostojnika srpske crkve čuje kako oni vide ovaj teološko-istorijski dijalog i njegovu svrhu, na kojim pozicijama SPC stoji u pogledu proglašavanja Stepinca svetim i koliko će to uticati na odnose SPC i Katoličke crkve u Hrvatskoj, ali i odnose sa Vatikanom koji ima poslednju reč. U Patrijaršiji u Beogradu juče se nije mogla dobiti izjava o tome, a mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije kratko nam je rekao da još ne zna kada bi prvi sastanak trebalo da ima komisija na čijem je on čelu. Do sada, o dijalogu dve crkve o Stepincu jedini je govorio vladika slavonski Jovan (Ćulibrk) u intervjuu „Nedeljniku”, objavljenom svega nekoliko dana pre nego što je kardinal Bozanić izneo pred vernicima stavove Katoličke crkve o tom pitanju. I vladika Jovan objašnjavao je da to nije dijalog o kanonizaciji, jer je to isključivo stvar Vatikana, ali i da polazište razgovora svakako neće biti komunistički proces koji je vođen protiv kardinala. A upravo na tome insistira hrvatska strana kad ističe Stepinčevo mučeništvo za veru. Njegove reči, da ćemo „svi mi morati dobrano da odvagnemo svaku reč, prošlu i buduću, u pogledu Stepinca“, koje su pojedini nazvali čak i „zloslutnim“, izazvale su veliku pažnju javnosti. Ni episkop Jovan juče nije odgovarao na naše pozive.

Da kanonizacija Alojzija Stepinca, međutim, nije samo pitanje dve crkve, pokazala je izjava Tomislava Nikolića, predsednika Sr- bije, koji je krajem maja prilikom susreta sa kardinalom Kurtom Kohom, predsednikom Papskog veća za jedinstvo hrišćana, izjavio da bi „odluka o proglašenju Alojzija Stepinca svetim narušila sve do sad urađeno na poboljšanju odnosa između Srbije i Hrvatske”. Ovdašnji mediji pisali su da čak i odluka o dijalogu SPC i Katoličke crkve ima političku pozadinu. Prema tim nezvaničnim navodima, dijalog o Stepincu i „neočekivan, ekumenski korak“ Svete stolice priprema su za posetu pape Srbiji.

Osim stavova, i to vrlo retko iznošenih, pojedinih episkopa SPC, nepoznanica je šta je, u stvari, poglavar Srpske crkve napisao Svetoj stolici o kanonizaciji Stepinca i šta su prigovori koje pominje nadbiskup Bozanić. Zbog čega nam je to nepoznato delimično je objasnio kardinal Kurt Koh, koji je u intervjuu „Politici“ rekao da su razgovori dve crkve o Stepincu – poverljivi i da detalji neće biti iznošeni u javnost dok se ne dođe do nekakvog zaključka. O upitnosti Stepinčeve svetosti tako su mnogo više govorili srpski istoričari, poznavaoci ovog perioda, koji navode da ne postoje valjani dokazi da se Stepinac protivio politici NDH, već da je, naprotiv, njeno osnivanje podržao i pozvao svoje sveštenike da budu lojalni Pavelićevom režimu.

Više puta je ponavljan i njihov stav da ukoliko hrvatska strana ima dokaze da se Stepinac protivio progonu pravoslavnih Srba i postojanju koncentracionih logora na teritoriji NDH – treba i da ih predoči. Srpska istorijska nauka takve dokaze nema.

Jelena Čalija