Ne gazite gusle naše,
jer će strašnu kletvu reći.
Otpadnici Boga živog,
pred guslama treba kleći.
Tu je narod duše slio,
s dušama se zagrlio.

Stihovi najmelemnijeg hercegovačkog pesnika Alekse Šantića, najbolje dočaravaju veličinu i ulogu srpskih gusala.Najznačajniji i najstariji tradicionalni instrument u Srba, kroz istoriju je pratio, beležio,svedočio i oslikavao bune i ustanke, događaje i podvige, junake i krvnike. Gusle su bile i ostale glas naroda. U prošlim, ne tako davnim vremenima, kada bi guslar došao u domaćinovu kuću, znalo se njegovo mesto. Sedeo je u pročelju „đe je mjesto knezu”. Kad gusle uzme u ruke, nastaje čudesna tišina i prestaje svaki razgovor.
Srpski guslari od Vukovih pevača Filipa Višnjića, Tešana Podrugovića i Starca Milije preko mnogih uglednih, uvaženih i priznatih u dvadesetom veku, poput Jevrema Ušćumlića, Petra Perunovića, Tanasija Vućića ili Ilije Vukovića do današnjih majstora i umetnika na guslama okupljenih u brojnim guslarskim društvima koji čine Savez guslara Srbije, čuvali su i čuvaju gusle, pravu izvornu narodnu poeziju i neguju iskonske tradicionalne vrednosti.
Posebno, želim da pomenem sudbinu Ilije Vukovića, guslara iz Hercegovine, koji je proglašen za najboljeg guslara Kraljevine Jugoslavije,koji je pobedio na evropskoj smotri folklora u Parizu,svojim glasom i pojavom predstavljao diku i ponos srpskog roda. Doživeo je sudbinu svog omiljenog junaka koga je često oživljavao u svojim nastupima, Starog Vujadina. Ustaški dšelati su mu prebili i noge i ruke i izvadili oči,zatim su mu dali gusle.I u takvom stanju Ilija je poslednji put zapevo uz gusle „Starog Vujadina”. Prvi je bačen u jamu u kojoj je bilo još osamdeset žrtava. Dva meseca kasnije dogodio se stravični zločin u Prebilovcima. Srpski guslari su delili sudbinu svog naroda.
Nailaze, nažalost s vremena na vreme periodi kada se pojedinci i neznalice stide srpskih gusala. Ne shvataju, da se protiveći se guslama, protive istini. Današnje vreme je takođe teško i turobno za srpske gusle. Moderne generacije smatraju gusle prevaziđenim, u školama o guslama i epskoj poeziji malo toga mogu da nauče. U novim školskim udšbenicima narodna epska poezija (koju su mnogi veliki svetski umovi poput Getea, Puškina, braće Grim svrstali uz Ilijadu i Odiseju) se uči na kašičicu. Umesto o Milošu Obiliću, braći Jugovićima ili Marku Kraljeviću naši naslednici čitaju o Hariju Poteru. No, uspele su srpske gusle da prežive pet stotina godina turske vladavine, srpski vojnici su ih posle preživljene golgote preko Albanije, izrađivali na Krfu od vojničkih šlemova, siguran sam da ni današnji svetski moćnici i naši kratkovidi političari neće moći da im naude.

Sa buđenjem srpske nacionalne svesti i duhovnim preporodom doći će i do povratka gusala i narodne epike na zasluženo i važno mesto koje im u srpskoj kulturi pripada.

Onog trenutka kada je pokrenuta akcija „Podignimo Pr­­ebilovce”, srpski guslari su odmah pružili podršku i prvi organizovali koncert, sa koga je prihod od prodatih karata priložen za izgradnju Hrama Hristovog vaskrsenja u Prebilovcima. DG „Stara Hercegovina” je prednjačilo.
Prvi koncert održan je u Pančevu, zatim Smederevu, Zrenjaninu… Svuda gde su organizovane manifestacije, dobrotvorne večeri, od Subotice, Vršca, Novog Sada ili Beograda čuo se i zvuk srpskih gusala. Velika, ako ne i najveća rana srpskog roda – Prebilovci, obnavljaju se, oživljavaju i vaskrsavaju. Savez guslara Srbije je pokušao da doprinese u organizacionom smislu, da sve ove dobrotvorne akcije budu uspešne i posećene. Na Hercegovačkoj Akademiji, na kojoj smo suorganizatori, pojaviće se i najbolji srpski guslari Boško Vujačić, Slavko Aleksić i Veljko Đuranović.
Nažalost, o prebilovačkom zločinu, nisu snimljene kvalitetne i odgovarajuće pesme uz strune gusala. Narodni guslar Veljko Đuranović je najavio do osveštenja Hrama u Prebilovcima da će na stihove jednog od najboljih savremenih srpskih epskih pesnika Boža Đuranovića snimiti cd.
I na taj način ćemo doprineti da se stravični zločin ne zaboravi. Prebilovci, moraju duboko ostati urezani u srcima i dušama srpskog naroda. Zaboraviti i oprostiti te žrtve i mučenike niti možemo, niti smemo, niti hoćemo.
Počeo sam stihovima Alekse Šantića, a završiću rečima velike srpske književnice Isidore Sekulić „dok je jednog guslara i jednih gusala, srpstvo propasti neće”.

Autor: Slobodan Boban Drašković