Kažu, da parafraziram nekog od mislilaca iz onih starih knjiga “sve što se pretoči u stvarnost, jednom je bila dobra ili rđava ideja”. tako su i ovaj susret i ova proslava, ovaj spomenik, jednom bili samo ideja. Ovakvo naše prisustvo ovde, sa ovoliko uglednih zvanica i sugrađana govori da smo dobru ideju pretvorili u lepu stvarnost.

Ovogodišnji sabor, svetkovanje i druženje, još je jedna potvrda da ljudi stvaraju istoriju. Stvarajući istoriju, ljudi u njoj igraju aktivnu ulogu. Ovo pokolenje, pa i mi koji smo ovde prisutni, u prilici smo da se saglasno vremenu u islovima u kojima živimo, osvrnemo na određene događaje iza nas, a sve u slavu ljudi koji su bili njihovi akteri i da damo doprinos da se oni pamte i obeležavaju dostojno njih samih i nas koji smo njihovi potomci, a ciljema da se ono ružno ne ponovi.

Povezujući na prvi pogled, udaljene događaje i njihove aktere, mi nekakav svoj trenutni pasivni odnos prema njima, pretvaramo u kristalno jasan stav da oni imaju svoju dodirnu tačku, a to je za narod na svim prostorima uvek bilo jedno: sloboda i mir. Nama se posrećilo da u jednom danu, u jednom času, a tako je i vreme htelo, imamo pravo da dotaknemo tri važna i pomalo prelomna događaja iz istorije naroda jer, reklo bi se, tako su se poklopile ove nacionalne i istorijske skazaljke.

Na vagi istorije i vremena, trenutak je da se mi s pijetetom, ponosom i svim počastima podsetimo: sedamdesetogodišnjice i pobede nad fašizmom, u kojoj je i narod drage nam Hercegovine – uz nečuvene žrtve i podvige tokom četiri godine stradanja i vojevanja – imao velikog udela, nesrazmernog relativno malom našem geografskom prostoru i broju žitelja. Sećanje na žrtve i herojstva sve nas zauvek obavezuju. Istina je samo jedna i nikad ne zastareva! I biće uzaludni svi pokušaji revizije naše evropske istorije! Stoga i ovom prilikom jednoduđno pozdravljamo učešće naše zemlje, naše vojske i naših znamenja na nedavno održanoj velikoj paradi kojom je bratski Ruski narod veličanstveno obeležio svoju, savezničku i našu pobedu nad silama i neslobode kakve dotle nije poznavala istorija čovečanstva.

S prvim našim motivom sećanja i nezaborava u prisnoj vezi stoji i drugi motiv, druga sedamdesetogodišnjica. Reč je o našem kolektivnom dolasku u ove krajeve, o kolonizaciji iz Hercegovine u Vojvodinu. Seobe, kao sudbinski, a neretko i tragičan beleg srpske istorije koje je na poseban načpin ovekovečio naš veliki Crnjanski, imaju, na našu sreću, u ovom slučaju nedvosmisleno blagotvornu posledicu: našli smo se i snašli ovde kao svoji među svojima, ne prekidajući, međutim, nikad žive, emotivne i stvaralačke niti sa starim zavičajem. O tome svedoče naši susreti, negovanje naših običaja i rekao bih neugasiv i neizbrisiv naš duhovni osećajni identitet – s plemenitim pečatom naše drevne Hercegovačke samosvojnosti.

I već pomenuti treći razlog današnjem sabiranju na ovom mestu, koji je u ravni sećanja na dva prethodna, takođe nema lokalni karakter, jer je vezan za burne događaje iz devetnaestog veka u vekovnu borbu našeg naroda za slobodom. Dakle, pred nama je otkrivanje spomenika tribunu i velikom ustaničkom vođi Luki Vukaloviću, čija je ličnost svojevremeno ostavila traga u svom veku, i bila u žiži svesrpske, Evropske i Ruske javnosti, politike i diplomatije prijatelja i neprijatelja. Ovaj spomenik predstavlja čin opšteg sećanja na viševekovnu borbu Hercegovine za nacionalnu i versku slobodu, slobodu svakog naroda koji drži do sebe i svoga socijalnog i kulturnog napretka.

Neiskazivo smo ponosni što upravo naš zavičaj, naša Hercegovina i naš Luka Vukalović bio i ostao znamen i sinonim srpske slobodarske istorije i kulture, uprkos svim političkim igrama i sukobima velikih sila, nekih naših suseda, pa, na žalost i nekih naših regionalnih surevnjivosti i dinastičnih rivaliteta. Veličina, lepota i tragična sudbina našeg, Hercegovačkog junaka Luke Vukalovića navode istoričare na priču o “neostvarenom mitu o Srpskom Garibaldiju”.

Za nas, ovde i danas, kao i za naše pretke, kao, nadamo se i za naše potomke, lik i delo Luke Vukalovića nadilaze sve prolazne, usko-istorijske uslove i uslovenosti i treba da budu metafora istinske čežnje naroda za slobodom, pravdom i spokojem.

Vojvoda Luka Vukalović je, nema sumnje, jedan od zavetnih simbola i putokaza kako Hercegovačke tako i sveslobodarske prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Srpskog naroda. kažu da je lider onaj koji ima snagu i volju da okupi narod oko zajedničkog cilja, a treba da dodamo da on živi kao lider i kada njegovo delo živi i okuplja narod, a kako je nas i danas okupio Luka Vukalović, da obeležimo ova tri velika trenutka za sve nas.

S nadom da će današnji program i ukupan smisao ovog našeg sabora naći put do vašeg srca i razumevanja, da će biti dobronamerno shvaćen, još jednom vas sve najsrdačnije pozdravljam u ime svoje i u ime naše nevelike ali vazda koliko ponosne toliko i gostoljubive Gajdobre i njenih žitelja!