Jedna od najtežih vežbi na putu duševnog razvoja i metoda kako da zavolite sebe je da prestanete da govorite DA kad vam srce kaže NE.

Stvar nije uvek dramatična, često je i bizarna, ali svedoči koliko nam je uvek preče da ne povredimo drugog pa redovno povređujemo sebe.

Taj program nam je tako jak da prosto ne možemo da kažemo NE, ma šta nam bližnji i dalji tražili, i tako redovno idemo protiv sebe, svoje intuicije, srca i duše.

Sećam se u jednom ne baš uspešnom restoranu donesu mi neukusnu i ljutu supu, ja oklevam 15 minuta da je vratim, neprijatno mi jer je fin Indus konobar ne ide mu baš posao, a ja ne bih da ga povredim pa jedem nejedljivo, na kraju uz muku vratim supu, a on umesto sledećeg jela opet mi donese istu groznu, nejedljivu supu uz osmeh da je sad fantastična i da je specijalno za mene unapredio. Probam katastrofa, muka mi, ali meni neprijatno zbog čoveka, jedem, a plače mi se i osećam se kao Mister Bin kad krišom sklanja delove tatar bifteka u vaznu, ispod stola. Ali supu nemaš gde da saspeš.

A on me posmatra. Jezivo mi muka, ali jedem i jedem da ne povredim konobara, a znam da će mi trebati pola kile sode bikarbone i ranisan da ovo saniram... I onda odjednom shvatim ma baš me briga, nek' simpatični konobar misli šta god hoće, ja da jedem tu ljutu splačinu više ne mogu. Teška srca i na njegovo zgražanje odgurnem supu i kažem sorry, opet mi ne prija!

Zvuči bizarno, ali ako spadate u one osobe koje ne znaju da kažu NE onda znate koliko ste tek emotivnih supa pojeli, a da vam je bilo zlo i muka i da su vas od tih emotivnih čorbi boleli i stomak i glava. Koliko puta ste, jer vam je bilo neprijatno da kažete NE da ne biste ispali loša osoba koja će zato uvek radije povrediti sebe nego druge, "pojeli i sažvakali" sve ono što živ čovek nikad ne bi svario. Koliko bezobrazluka, koliko gluposti, zahteva, koliko stvari protiv kojih je vrištao sav vaš organizam i bunio se, a u duši vam bilo muka, ali eto niste znali i niste hteli da kažete NE da zaboga ne biste ispali loša osoba.

A nema gore stvari nego kad idete protiv svog srca i duše, kad kažete DA, a ceo vaš organizam vrišti NE u sebi i nije važno šta je to podrazumevalo posao koji ne podnosite, izlazak od kog vam se prevrće stomak, uslugu, put, trpljenje nečega i nekoga. Reći DA kad osećaš NE ne znači samo psihološki nego i biohemijski atak na sebe. Tužno, nesrećno srce odmah izaziva sve loše promene u našem telu, od lučenja kortizola do daljeg.

Zato na pitanje kako počinješ da voliš i poštuješ sebe i onu božju iskru u sebi, odgovor je pa upravo tako što prestaješ da govoriš DA onda kad osećaš NE po cenu da misliš da će se taj naljutiti, razočarati, izvikati, namrgoditi i da ti neće oprostiti. Jer, bolje da su oni ljuti nego tvoje srce i da ti duša od nepodnošljivih kompromisa dobije otvoreni prelom. Jer, posle kad se budeš lečio od svih tih koji su od tebe zahtevali ovo ili ono uprkos tome što i sami znaju koliko ti je to bilo mučno neće ih biti nigde i imaće nove zahteve za svoje nove žrtve! Zato pamet u glavu, a NE vežbaj pred ogledalom, a strah od osude pohrani tamo gde ga nećeš naći nikada kada od tebe zbog velike ili male stvari traže da izdaš svoje srce i dušu. Neka se tvoja misao ja ovo ne mogu i ne želim nikada ne pretvori u autodestruktivno DA ma šta malo ili veliko bilo u pitanju, ma ko bio u pitanju...