Čitam neke izjave osoba iz javnog života koje naši pseudoelitisti preziru i razmišljam kako je to zapravo veoma zabavno koliko su te raznorazne osobe koje neki naši ibermenši vole da preziru i nazivaju pogrdnim imenima pevaljka, starleta, rijaliti zvezda, zapravo puno dalje otišle u radu na sebi i oslobađanju od iluzije dualizma i ega od ovih sa titulama koji podgrevaju svoj ego visokoumnim tiradama u kojima vređaju vasceli narod koji nije dorastao njihovoj veličini dok se kriju iza dosadnih tirada o kao bajagi pravim vrednostima a ta vrednost je svakako njihov ego.

I dok nariču nad svetom koji nije po njihovoj meri, upadaju još dublje i dublje u licemerje i laž svog ega. Divim se svakoj osobi koja je na sebe preuzela tu hrabrost da siđe u balkansku arenu toliko punu mizogonije, podela, viška serioznosti, manjka humora, previše sujeta i definitivno najviše osuda i potrebe da se drugi poništi, omalovaži nažalost, a to je nekako i prirodno, institucije su često, kao i titule, najbolje sklonište za jahače na svom egu a takvi prepodobni i preskromni, uzvišeni i prepametni dele lekcije drugima kako da žive, šta da slušaju, šta da čitaju, kako da se obuku, ko zaslužuje orden ko ne, ko zaslužuje da živi ko ne, ko zaslužuje da diše ko ne. I dok jedan manijak drži predavanja o demonima i VIP ličnostima tonom samog Mojsija, ne znajući da je ono I u VIP od važan, a ne interesantan, drugi uglednik, inače ucenjen još davno od Udbe kao kleptoman i osoba koja je postavljala prislušne uređaje ženi koju je tada kresao, sada nam drži predavanja o moralu. I da ne nabrajam, da ne izgleda kao suviše očigledno, prosto je smešno da kao po udžbeniku iz psihijatrije, što neko ima više putera na glavi i prigušene senke u sebi, taj više baca kamenja po drugima! I to sve zaklanjajući se iza "pravih vrednosti", čitaj svog ega! Borba za prave vrednosti po pravilu kroz istoriju uvek je bila fantastičan štit za manijake i egomanijake svih fela. Kad su mogli, pravili su lomače, danas vole da pale, bar u svojim glavama, i serdarvojvodo okupljanjima. Vašar taštine boraca za svoj veličanstveni ego je toliko dosadan da, naravno, i ne interesuje preterano bilo koga sem onih kojima su uterali strah u kosti ili kojima manipulišu preko vlastitih programa straha. Ali laki prezir i nadmenost pseudoelite, koja svoje dijagnoze i istoriju svog beščašća skriva iza visokoparnih rečenica, titula, akademija, smaračkih izliva i dijareje ega srećom u vreme popkulture ima ograničeno dejstvo. Za to vreme, dok oni prave spiskove podobnih i nepodobnih, dostojnih i nedostojnih, viših i nižih bića svi ti na koje bacaju kamenice i etikete rade na sebi i svojoj svesti! Zašto? Pa jer su oslobođeni kompleksa više vrednosti i znaju da svako ima samo jedan zadatak svoje brvno u svom oku. I prirodno je da će deca više rezonirati s autentičnim emocijama onih koji im ne prodaju strah i muda za bubrege! A jednom, iako to više neće biti ni bitno, možda saznamo prave biografije svih tih beskrupuloznih fariseja koji su sebi davali za pravo da budu procenitelji tuđih duša. To bi bilo lekovito, jer ništa nas ne vraća u zagrljaj Bogu tako brzo kao bes i prezir svetine. Što se mene tiče, to je uvek bilo na nivou čiste intuicije bludnice su mi uvek bile bliže od bacača kamenja, jer sam uvek znala i osećala duboki mrak i patologiju u svakom serioznom bacaču kamenja! U svakom dosadnom fariseju koji je prema svojoj taštini želeo da prekraja nebeske zakone umesto da se lečio znala sam da što je čovek gluplji, sebe ozbiljnije shvata.

Isidora Bjelica