​Ne znam kako se to desilo sa jedne strane da novac tako anatemišemo kao zlo u civilizaciji gde se ubijaju oko njega, a da opet sa druge strane duhovnost tako obojimo novcem!

Ovo je jedan paradoks dvostruke zloupotrebe. Sa jedne strane novac, koji od trenutka kad je ukinuta zlatna podloga za svaki odštampan papir jeste de fakto virtuelna stvar idealna za manipulisanje, a sa druge strane, tzv. duhovnost je na svim nivoima postala ozbiljno kontaminirana tim istim novcem! Kako je sa jedne strane rastao kult prezira prema novcu, tako sa druge strane sve se više elemenata novca interpoliralo u sve oblike tzv. duhovnosti! Pa ipak manipulacija novcem u duhovne svrhe je suludo smešna jer kod nas neki ljudi zaista veruju da mogu da se cenkaju oko svega, pa čak i oko eshatologije...

Problem duhovnog i duševnog merkantilizma i jeste osnovni metafizički problem - razmišljati da treba biti dobar, empatičan, samilostan da bi se zapravo sebi obezbedila bolja eshatološka pozicija. Tu se izdvaja nekoliko pristupa - jedan, frka je - daj plati pa će da nam se smiluje i da "olabavi" pritisak - dva, vidi prosjaka, nema ama baš želju da ništa da, ali, evo ga, počinje da radi sujeverje - strah od kletve, pa de, daj, samo da te ne kune jer možda ipak profi kune pa ko zna šta prizove... imaju i oni koji Boga tretiraju kao potkupljivog predsednika nebeske opštine pa ako se dovoljno umilimo, ispunimo sve revnosti, onda i metafizički profitiramo!

Od indulgencije do današnjih folklornih pokušaja "trgovine" sa Bogom ta tradicija se stalno nastavlja - moljakamo, tražimo, nagađamo se ne razumevajući da Bog nije trgovac, već čista ljubav i da oni koji trguju u njegovo ime su u najmanju ruku ludi kao i oni koji sude i prete u njegovo ime! Ljubav ne poznaje taj jezik! Tako smo sa jedne strane uništili duhovnost pretvarajući je u berzu vlastitog cenkanja sa Bogom, a sa druge strane smo uništili ideju novca svaljujući sve naše ljudske praroditeljske grehe na taj papir koji je modus manipulacije i kontrole života jer ispade da se sve vrti oko toga... novac koji je prividan, a tako realan, u najmanju ruku kao vreme - metod je održavanja ropstva naših života - dok je vreme iluzija koja održava sam matriks cele stvarnosti.

Dakle, "ucenjeni" sa dve krajnje nejasne kategorije većina ljudi provede život misleći samo na njega, pa onda taj poriv da se sve pretvori u trgovinu, od emocija do prijateljstava, na kraju se trguje i sa Bogom, biva zaista tragikomično... Istina, trgovina i cenkanje sa Bogom se dešava van njegovog učešća, ali sa bezbrojnim zastupnicima... sve u svemu, za ironijski kraj setiću se omiljene kemp rečenice koju izgovara udavača koju igra M. Monro: "Moram se udati za milionera da ne bih više mislila na novac, ako se udam za siromaha, misliću o njemu svaki dan!" Ovaj zen koan primio se, izgleda, tako i na sve segmente raznih posvećovnika duhovnosti - valjda se sve toliko naplaćuje i ukrašava, kupuje i ulaže da ne bi mislili na materijalne stvari... ima logike! Ali nema nečeg drugog, šta to beše?