Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Besni slobodno, zdravo je!

Jedna od grešaka koje priučeni lajf koučevi rade je da savetuju klijentima da ma kako da su loše, depresivni, iznevereni, očajni da se što pre prebace na najvišu vibraciju. Međutim, stvari tako ne idu ni u realnoj situaciji kad upadneš u bunar pa ne možeš u jednom naletu iskočiti iz njega...

Zato "Abraham Hiks" imaju spasonosan savet koji će svakom ko nije svetac pomoći da preživi sva iskušenja matriksa zvanog život. Naime, kad osetite da ste žrtva, da ste nemoćni, da ste očajni, potrebno je u tom osećanju beznađa i apatije pronaći bar trunku besa, inata, ljutnje i prepustiti se tim emocijama koje paradoksalno imaju puno višu vibraciju od prethodno pomenutih i to je već kao da ste se do pola bunara popeli i onda je nekako lakše iskočiti na površinu. Ovu prostu stvar mnogi terapeuti nisu znali pa bi tako potpuno skrhane i apatične ljude terali da uđu u radost, oprost, zahvalnost a ti fini, u mozak ubijeni ljudi, bi onda osetili još dodatnu krivicu što ne uspevaju kad ih je neko ispljuvao, uništio, prevario, izdao, opljačkao, još da osete ljubav prema njima.

Tako od danas kad padnemo da niže ne može pokušajmo na bilo koji način da u tom stanju apatije i očaja, nemoći i beznađa pronađemo bar zrno besa i prkosa, ljutnje i želje da odgovorimo na zlo koje smo primili jer je to mnogo zdravije od osećaja nemoći. I odmah ćemo izaći iz osećanja žrtve i krivice koji automatski prizivaju unutrašnju želju da odemo iz ovog teškog sveta, naše telo čita naše poruke uma i tako nastaju autoimune bolesti. Dakle, ovo je posebno važno za one divne, osetljive duše koje kad dožive aktivno zlo kažnjavaju sami sebe zbog zla koje im je naneseno pitajući se gde su pogrešili... Empatičari uvek krive sebe, egoisti i narcisi druge. Zato danas u potragu za onim zrnom zdrave ljutnje i besa, koje će nas izbaciti na višu vibraciju sa koje možemo doskočiti do ljubavi, zahvalnosti, oprosta, neosuđivanja!

Dakle, preko trnja do zvezda, a preko besa i ljutnje do smirenja i potpune empatije! Stvari nisu tako jednostavne kako izgledaju, a kad ih uprostimo i pogrešno razumemo možemo strašno da povredimo i sebe i druge. Kad najviše boli, kad nema većeg očaja bar glumite osvetoljubivog narcisa i izvičite se umesto da sebe jedete zbog tuđeg zla! Ništa nas tako duboko ne povređuje kao prećutkivanje bola koji gutamo i skrivamo duboko u sebi! Znate šta nam pokazuju istraživanja osoba obolelih od autoimunih bolesti, da je dužina preživljavanja onih koji bez zadrške ispoljavaju svoje negativne emocije mnogo veća nego kod onih koji ćute u svojoj nemoći i očaju. Mislite o tome kad se sledeći put ugrizete za usnu...