Deo političke elite i naše političke čaršije sada je duboko razočaran, jer je izgubljena sjajna prilika da se povodom rezolucije o Srebrenici kaže: „Eto, Rusi nas nikada nisu zaštitili, pa ni sada kada je Vladimir Putin na čelu Rusije.” Neki zameraju predsedniku Srbije što je pisao britanskoj kraljici. Pisao je svim šefovima država članica Saveta bezbednosti UN, a kraljica je šef države, nije Bog. Kada je mogao Sveta Marović da se sa obe ruke pozdravlja sa kraljicom, može i Nikolić da napiše pismo. Osim toga, sa britanskom kraljevskom kućom smo i familijarno povezani.

Protekli događaji zaslužuju analizu. Zašto su naši prijatelji sa Zapada istrčali sa rezolucijom o Srebrenici upravo sada, 20 godina posle tog zločina? Zašto to nisu uradili posle 10, ili posle 15 godina? Zašto se išlo s tekstom rezolucije kada se znalo da je on za Srbiju i Republiku Srpsku neprihvatljiv? Kako bilo koji zapadni ambasador u Beogradu može da nam priča o prijateljstvu sa Srbijom dok se istovremeno insistira na problematičnom tekstu rezolucije? Je li to ono, „malo ćemo vas bombardovati, ali znate, to nije ništa lično protiv vas i nemojte to shvatati emotivno”.

Prijatelji se poznaju u teškim trenucima, sve ostalo je demagogija. Administracija u Vašingtonu nije uverena da je Izrael na Bliskom istoku uvek u pravu, ali nikada SAD nisu dozvolile niti jednu rezoluciju u Savetu bezbednosti UN koja bi osudila Izrael. Naravno, u pitanju je jak izraelski lobi u SAD. Ali to onda znači da se istina i svaka rezolucija u UN može kupiti. Na razne načine. Ne pomažu tu ni krokodilske suze Samante Pauer, stalne predstavnice SAD u Savetu bezbednosti na Ist Riveru, kada je ruski stav nazvala „novom mrljom na reputaciji Saveta bezbednosti”. Verovatno se prisetila mrlje kada je NATO sa njenom zemljom na čelu 78 dana bombardovao SR Jugoslaviju bez odluke tog istog Saveta bezbednosti UN. Ili je to bilo „ništa lično, molim, bez emocija”.

Verovatno je zato i američka ekselencija Majkl Kirbi, dan posle ruskog njet, požurio kod ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da mu skrene pažnju kako će SAD pomno motriti hoće li i kako Srbija u okviru uloge predsedavajućeg u OEBS-u zahvaliti Rusiji. Dovoljno je samo analizirati fotografiju sa sastanka Kirbi–Dačić i sve vam je jasno, ko je zatražio hitan sastanak i zbog čega. Zbog problema ljudskih prava Eskima na Aljasci…

U Savetu bezbednosti UN srpska diplomatija skoro da i nije lobirala protiv britanskog nacrta rezolucije o Srebrenici. Ili smo bili sigurni da ne možemo da promenimo stavove zapadnih država i njihovih saveznika, ili smo bili sigurni u ruski veto. Ruse taj veto neće koštati ništa, jer su ionako u hladnom ratu sa Zapadom.

Istorija se dakle ponavlja, nekadašnji ministar spoljnih poslova Sovjetskog Saveza Andrej Gromiko imao je nadimak „Mister Njet” zbog stavova koje je iznosio u Savetu bezbednosti UN. Vitalij Čurkin je sada novi „Mister Njet” Rusije na Ist Riveru.

Politika