Научници већ вијековима знају да сунцокрети прате кретање Сунца, окрећући своје цвјетове од истока према западу како дан одмиче, али до сада нису знали зашто је то тако.

Америчко истраживање показало је да кретање сунцокрета за Сунцем узрокује њихов унутрашњи биолошки сат, а те промјене позиција биљке чине и већим и пчелама привлачнијим.

Од 1898. научници посматрају како се сунцокрети на почетку дана окренути према истоку, да би се како дан одмиче окретали према западу, а онда током ноћи поново вратили на исток. Нико досад није успио да схвати шта узокује тај процес.

Како би установили да ли је у питању биолошки сат или се биљке једноставно крећу по неком предодређеном распореду, амерички биолози провели су низ експеримената.

Прво су сунцокрете привезали да не би могли да се помјерају, а затим их поставили у посуде које су на почетку дана окренули на запад, супротно од сигнала које уобичајено добијају од Сунца. Тиме су успјели да им поремете ритам.

Затим су их поставили у лабораторији с фиксираним вјештачким светлом и установили да су се сунцокрети неколико дана њихали напред-назад.

Затим су направили вјештачко свјетло које се креће од истока према западу. Сунцокрети су успјели да ускладе своје покрете у складу с кретањем свјетла када је оно пратило 24-сатни ритам, али нису кад је ритам промијењен на 30 сати.

Све је то довело до закључка да је у сунцокретима нешто повезано с 24-сатним ритмом кретања.

Али шта је то што заправо узрокује кретање сунцокрета? Научници су установили да једна страна стабљике, у зависности од доба дана, расте брже од друге стране, а то узрокује да биљка помјера свој цвијет.

Такав тип раста је другачији од редовног раста сунцокрета и јавља се на дневној бази, односно у 24-сатном ритму. Показало се да је то за биљку доста важан, јер су оне окренуте од Сунца током експеримената имале 10 одсто мање листове од просјечних.

Такође, сунцокрети који су ујутру било окренути ка истоку привукли су пет пута више пчела од оних вјештачки окренутих на запад.