Настали су као дјеца смртних људи и бесмртних вила.

А ако питате Исланђане да ли они заиста постоје, од већине ћете добити пријек поглед и једно гласно "Да".

Наиме, 54 одсто Исланђана вјерује у њихово постојање. Њихово вјеровање да се "добри људи" и даље крију међу стеијнама навело их је чак и да промијене и своје урбанистичке планове како не би градили путеве и насеља на мјестима гдје живе вилењаци.

Становници малог мјеста Хабнарфјердир, у близини престонице Рејкјавика, свој градић сматрају престоницом вилењака.

Постоје и туре током којих водичи туристима показују познате локације гдје вилењаци живе, укључујући и велику стијену Хамарин, дом краља и краљице вилењака.

Због те стијене, прије 15-ак година преусмјерен је пут, да вилењаци не би били узнемирени.

У оближњем Копавогуру, једна дионица пута је '70-их година морала да буде сужена са двије на само једну траку, пошто су се грађевинске машине непрекидно квариле у покушју да униште стијену у којој, вјеровало се тада а вјерује се и данас, живе вилењаци.

Стијена је и даље ту, иако се не зна да ли су и даље ту њени станари.

У истом градићу, средином '90-их, оператер булдожера Хјортур Хјартарсон замало је упао у невољу када је покушао да, због изградње гробља, сруши познато вилењачко брдо.

Ако је вјеровати локалном становништву, током зиме су највеће шансе да видите вилењаке. Током Божића и новогодишње ноћи, вилењаци су у потрази за новим домом.

Умјесто Деда Мраза, Исланђани имају вилењака Јула Ладса, тачније 13 њих који свима доносе весеље и поклоне.

Уколико у овој малој земљи желите да сазнате још нешто о вилењацима, можете чак и да похађате курс у Школи вилењака, која се налази у престоници Рејкјавику.