У вријеме кад се градио, био је највећа жељезничка станица у Европи, али сада деценијама није кориштен и у распадајућем је стању.

Ипак, чини се да би легендарна станица у селу Kанфран у Пиринејима, на граници Француске и Шпаније, поновно могао оживјети.

За градњу Међународне жељезничке станице Kанфран није се штедјело. Сама зграда дуга је 240 метара, има 365 прозора, по један за сваки дан у години и 156 врата. Градња тунела уз станицу почела је 1912. и завршена је 1915, а градња станице кренула је 8 година касније. У саобраћај је пуштена 1928.

Имао је и болницу, ресторан те просторије у којима су живјели цариници из Француске и Шпаније. Док је био отворен, захваљујући њему, чак је и популација села порасла с 500 на 2.000 становника.

Локалне власти и са француске и са шпанске стране почетком 20. вијека планирале су појачати међународна путовања и трговину кроз Пиринеје. Амбициозан пројекат, с много тунела кроз околне планине, дуго се реализовао због Првог свјетског рата у којем су се многи радници на градњи станице борили.

Одмах након отворења откривени су и први, поприлично велики гафови. Шине су биле различите, па су путници морали пресједати, што је читаву вожњу успорило, а нарочито је то дошло до изражаја код превоза робе.

У првих неколико година колодвор је користило свега 50-ак особа дневно, што је поражавајуће у односу на број туриста који данас обиђу ово мјесто. У неколико година видјело га је више од 100.000 људи, а углавном се ради о Шпанцима.

Оба свјетска рата ни догађаји између њих нису помогла да овај пројект заживи онако како су то власти замислиле. Генерал Франко затворио је тунел како његови противници не би могли кријумчарити оружје овим путем, а након његовог отварања током Другог свјетског рата бројни Јевреји и војници Савезника користили су се тунелом како би пребјегли у Шпанију.

Након рата Французи су изгубили интерес у линију и започела је пропаст ове станице. Популација града вратила се на своју изворну величину, а зграда и шине почеле су пропадати.

Локалне власти са француске и шпанске стране опет су показале интерес за станицом, а власт у Арагону откупила је зграду с намјером да је реновира и пусти у саобраћај.