Према новој француској студији, можда и највећој која је икад изведена на ту тему, људи који причају у сну углавном псују и свађају се с неким.

Причање у сну или сомнилоквија једна је од бројних парасомнија, поремећаја спавања у које спадају и мјесечарење и ноћни страхови.

"Према мом искуству, сомнилоквија се може повезати са претјераном стимулацијом нервног система, што може бити посљедица претјеране употребе паметних уређаја прије спавања, као и претјераног уноса кофеина", каже др Нерина Рамлакан, терапеут сна из Велике Британије.

"Међутим, такво понашање јавља се код људи који су перфекционисти, али који често избјегавају да кажу оно што мисле. Кад оду да спавају, ријечи покуљају у сну."

Идеја да можете открити нечије најдубље тајне током сна звучи примамљиво. Чак постоји и апликација која биљежи нечије причање у сну, али да ли би неко могао да призна убиство у сну? Или да има љубавника?

Професор Џим Хорн, бивши директор Центра за истраживање спавања Лубороу универзитета, објашњава да се причање у сну јавља током "лаког" сна.

"Из лаког сна, тонете у дубоки и после 70-90 минута улазите у период сањања, који се понавља на сваких 90 минута", каже он. "Причање у сну није повезано са сањањем, него са лаганим сном, у ком мисли врлудају и лутају. То су заиста трабуњања збуњеног ума."

Причање у сну чешће се јавља код дјеце, а већина људи га прерасте иако постоји насљедни фактор за ову појаву.

"Анксиозност и стрес могу поново да пробуде говор у сну", каже Хорн.

"Они који говоре у сну обично рефлектују неки аспект бриге. Мислим да ријечи некога ко говори у сну не треба озбиљно схватати."

Ипак, причање у сну сигурно говори једну важну ствар. "Неко ко то упорно ради вјероватно је анксиозан и можда би било добро да открије шта је то што га брине."