Зашто сањамо о летењу, да нас јуре дивље животиње или се појављујемо на узнемирујућој забави без панталона? И зашто су снови тако оштри, бизарни или наизглед перверзни толико да бисте их прије однијели са собом у гроб него што бисте детаље о њима открили било коме?

Ако би снови били филмови, од њих не би могло да се заради. Често су банални, пролазни и приказују се само за једну особу. А шта је са причом? Снови су много сложенији и ако имате теорију која их објашњава, то је то.

Древни Египћани сматрали су да су снови само другачији начин вида, са обученим сањарима који служе као посматрачи како би помогли у планирању битака и доношењу државних одлука. Древни Грци и Римљани вјеровали су да су снови једнаки дијелови предвиђања будућих догађаја и посјета мртвих. Сигмунд Фројд је сматрао да снови представљају израз потиснутих сукоба или жеље које су често биле сексуалне по природи.

Карл Густав Јунг направио је строжи приступ и објашњавао снове као неку врсту "обликоване енергије", неочекиване емоције или мисли које је ослобађало дубоко подсвесно. Савремени психолози и неуролози, опремљени најсавременијом опремом укључујући ПЕТ и МРИ скенере, ствари су подигли на виши технички ниво, спекулишући да су снови начин на који мозак одбацује вишак података, консолидује важне информације, упозорава нас на опасност, пише Тајм.

Али зашто снови имају посебне облике? Зашто настављамо да сањамо о испитима и годинама послије дипломирања? Зашто сањамо о летењу, да нас јуре дивље животиње или се појављујемо на узнемирујућој забави без панталона? И зашто су снови тако оштри, бизарни или наизлед перверзни толико да бисте их прије однијели са собом у гроб него што бисте детаље о њима открили било коме?

Најмање гламурозно објашњење снова било би да они служе као нека врста сортирања података, чишћења дневних бескорисних успомена и чувања драгоцених. Истраживачи су дуго времена сумњали да се тај процес, ако постоји, одвија између хипокампуса који контролише меморију и неокортекса који управља вишим поретком. Студија из 2007. године са Института Мек Планк у Хајделбергу у Немачкој помогла је да се потврди та теорија.

Радили су са анестезираним мишем и истраживачи су пронашли да неокортекс пуца током спавања и то сигнализује различитим регијама у хипокампусу да убаце све информације које су држале у краткотрајном складиштењу. Хипокампус се потом чисти до сљедећих сазнања док неокортекс одллучује шта ће да пренесе у дуготрајну меморију, а шта да одбаци. Већина неочекиваних слика, око деведесет одсто се не сјећамо што је у складу с идејом да су снови као чишћење.

"Ми сањамо да бисмо заборавили", написао је Френсис Крик, добитник Нобелове награде 1984. Крик је најпознатији и као један од саучесника у проналаску ДНК и заговорник у теорији снова онога што је колоквијално познато као "теорија за одлагање смећа" која је имала доста присталица деведесетих година. Али већина савремених теоретичара вјерује да ствари нису баш тако једноставне.

"То није огроман, драматичан ефекат, али свакако изгледа да обраћамо пажњу на то да наши снови могу да имају позитивне ефекте", каже психолог Деирд Берет са Универзитета Харвард. То не значи да снови не укључују одређену количину сортирања података и чишћења.

"Ова идеја да се информације обрађују је валидна. Ми сортирамо ствари у категорије, упоређујемо их са другим догађајима с обзиром на информације које ћемо потиснути током дана", рекао је он, преноси Тајм.

Још једно виђење снова долази од когнитивног неуролога Ентија Ревонсија са Универзитета у Шведској који предлаже оно што се зове "теорија симулације пријетњи" тврдећи да мозак одговара на потенцијалну будућу опасност тако што ће покренути оно што је потребно за вјежбе да нас ојача. То може да буде извор трајног сна о неуспјешном учењу за посљедње испите, о презентацији коју морате да урадите за посао као одрасли.

Изгледа да снови о губитку неког или свих зуба који се појављују код изненађујућег броја испитаника у студија показују везу са анксиозношћу и страхом да се каже погрешна ствар у погрешном тренутку. То може да буде и нешто у вези са пропадањам тијела, нешто чега се сви плашимо још од дјетињства.