Научници су покушали да установе шта се дешава у нашем мозгу када зијевамо. Тим са Универзитета у Нотингему дошао је до сазнања шта се дешава у дијелу мозга који контролише моторне фунције.

Примарни моторни кортекст у зијевању има удјела као код Туретовог синдрома, па научници сматрају да би се заразно зијевање могло лакше разумјети на основу истраживања тих поремећаја.

Заразно зијевање је облик ехофеномена – аутоматске имитације туђих ријечи или акција. Овај феномен јавља се и код особа са Туретовим синдромом, укључујући и епилепсију и аутизам.

Како би сазнали шта се дешава у мозгу, научници су надгледали 36 особа док посматрају друге како зијевају.

Једној групи људи речено је да могу да зијевају уколико осјете потребу, док је од других захтијевано да се суздрже.

Нагон за зијевањем је варирао од особе до особе у зависности од тога на који начин фунционише њихов примарни моторни кортекс.

Уз помоћ транскранијалне магнетне симулације било је могуће повећати "надраживост" моторног кортекса, па према томе и склоност људи ка зијевању.

Професорка когнитивне неуропсихологије Џорџина Џексон рекла је да би резултати могли да имају ширу употребу.

Професор Стивен Џексон, који такође ради на истраживању, додао је: "Када бисмо могли да разумијемо како надраженост доводи до нервних поремећаја могли бисмо да их преокренемо. Трагамо за третманима који би могли да буду ефикасни код дисбаланса у можданим мрежама".

Доктор Ендру Галуп који је истраживао повезаност емпатије и зијевања наводи да транскранијална магнетна симулација представља нов приступ у проучавању заразног зијевања.

- Још увијек знамо јако мало о томе зашто зијевамо. Разне студије пронашле су повезаност између емпатије и заразног зијевања, али та истраживања су доста противрјечна. Информације којима тренутно располажемо можда су доказ да таква веза не постоји - каже он.