Kада напуни четрдесету, његове дуге и еластичне канџе не могу више да лове плијен који му служи за храну. Његов дуг и оштар кљун постаје савијен.

Мит о орлу који кружи интернетом стар је скоро исто онолико колико и постоји ова моћна птица. Преносио се увијек с кољена на кољено како би симболично објаснило сазријевање човјека. У то вријеме, човјек је живио у много већем сагласју са природом, а одрастање, живот и смрт могао је тада да објасни само митовима и легендама.

Према овом миту, орао, та моћна птица живи готово колико и човјек, али само ако прође пут болног умирања и поновног рађања. Није много другачије ни са човјеком. Негдје у четрдесетима, ако не и прије, и орао и човјек одлучују којим ће путем кренути, ка прераној смрти или дугом животу какав им је Бог намијенио.

Орао има најдужи животни вијек међу птицама. Може да доживи и 70 година. Међутим, како би доживио ту старост, орао мора да донесе тешку одлуку.

Kада напуни четрдесету, његове дуге и еластичне канџе не могу више да лове плијен који му служи за храну. Његов дуг и оштар кљун постаје савијен. Његова стара и тешка крила, због збијених пера, запињу за груди, што му онемогућава лет.

Тада орлу преостају само двије опције - или да умре или да прође кроз болан процес промјена који траје 150 дана. Тај процес од орла захтијева да одлети на врх планине и сједне у гнијездо. Ту орао кљуца својим кљуном о камен све док кљун не отпадне. Након што кљун отпадне, орао чека да нови кљун нарасте након чега новим кљуном искљуца старе канџе. Kад нарасту нове канџе, орао почиње да кљуца своја отежала стара пера.

И тако након пет мјесеци, орао полијеће у лет поновног рађања и живи још 30 година.

Мит о орлу говори о промјенама које се дешавају код скоро сваког од нас у одређеној животној доби.

Много пута, како бисмо преживјели морамо да започнемо процес промјена. Требало би да се ријешимо неких сјећања, штетних навика, лоше околине... Једино ослобођени од бремена прошлости и оснажени вјером у боље можемо искористити садашњост.