Први април се већ вијековима обиљежава, али је његово поријекло нејасно.

Историја збијања шала 1. априла је обавијена тајном - једни тумаче да се овај "народни празник" појавио крајем средњег вијека у Француској, други да је пренијет са Истока, а трећи да вуче коријене из старог Рима.

Након што су промјенили календар постављајући новогодишњи празник на почетак јануара умјесто дотадашњег римског календара који је почињао крајем марта или почетком априла, ненамјерно су фиксирали још један важан датум – 1.април. Будући да је свијет, истина полако, али сигурно, почео да слиједи нови календар, Французи су оне који су прослављали нову годину у прољеће називали "априлске луде". Тако је вијековима касније 1. април крајње спонтано постао и остао "дан глупана", "дан свих луда" и “дан шале и смијеха".

Друга група теоретичара овај дан везују за много ранији историјски термин. Наиме, они тврде да је 1. април као "дан свих луда и апсурда" постојао прије више од хиљаду година код старих Римљана. Они су уз њега гозбом дочекивали не само Нову годину већ и прољеће и рађање природе. Трећи, углавном британски теоретичари баратају документима који говоре да је 1. април као датум и обичај пренијет са Истока.

У сваком случају, на почетку обиљежавања 1. априла, људи широм свијета нису били тако "окрутни" као данас, па су се шале, досјетке и гегови међу пријатељима и фамилијом првенствено односили на моменте типа "одвезана ти је пертла". Када би се шала откривала, насамареном би аутори говорили оно чувено "априлилили", или, у иностранству чешће "глупане!".

Према традицији у многим земљама, људи могу да другима приређују шале до поднева 1. априла, међутим, ако то раде послије тог времена, онда и сами постају априлске луде.