Обичај подизања чаша, наздрављања или куцања чашама када се пије у друштву стар је стотинама година, а постоје разне теорије о томе како је настао.

Дизање чаша увис или куцање чашама распрострањено је у многим културама свијета. Наздравља се када постоји неки посебан разлог за то, у част неке одређене особе или једноставно као израз доброг расположења. Међутим, јесте ли се икада запитали ко је измислио куцање чашама и шта оно заиста значи?

Постоје бројне теорије поријекла овог обичаја. Прва теорија говори да је све потекло од старих паганских обичаја. Још прије хришћанства је постојао обичај приношења хране боговима и другим митским бићима, која је подизана увис. Из тог разлога се сматра да је одатле потекао и обичај наздрављања.

Домаћин први пије

Друга теорија каже да овај обичај потиче из средњег вијека и то из западне Европе. Наиме, на дворовима у Европи непријатељи су “уклањани” сипањем отрова у вино. Након што се за ову “тајну” прочуло, да би придобили повјерење гостију, домаћини на великим гозбама снажно би сударали своје чаше с чашама гостију, не би ли им се пића измијешала, а гости били сигурни да се у њиховим винима не крије отров. Отуда и обичај да домаћин увијек први проба вино прије него га понуди госту.

Љепота за сва чула

У старој Грчкој звук је имао битну улогу у испијању вина, али само зато што су Грци вјеровали да вино доноси духовност и љепоту за сва чула па се поред укуса, боје и мириса куцањем чаша стварао угођај и за уши.

Антрополози тврде да су древни Сумери имали многе ритуале везане за испијање пића, али се куцање чашама нигдје конкретно не спомиње.

У старим германским племенима су се куцали чашама прије сваког испијања не би ли уплашили духове, а у то су вјеровали и старосједиоци Kонга. Kоњаници номадских племена су своје чаше украшавали звонима и осталим предметима који производе буку не би ли зло држали подаље од људи. На Тибету и у династији Шанг обичај је такођер био да се прије испијања прави бука куцањем за срећу и благостање.

Знак поштовања

Јапанци су познати по томе што на опуштенијим вечерама, када наздрављају с пријатељима, чаше постављају на исти ниво, док на пословним вечерама онај који је подређен, када наздравља са шефом, у знак поштовања своју чашу увијек поставља мало ниже.

Наздрављање данас углавном значи весеље и срећу, а у неким земљама се њиме изражава поштовање.