Таписерије, кожне фотеље, свијећњаци, дрвене резбарије и фигуре апостола дио су новоизграђене библиотеке у Санкт Петербургу, инспирисане готичком умјетношћу, која је и најскупља библиотека на свијету.

Мото библиотеке је цитат Хорхеа Луиса Борхеса: “Увијек сам рај замишљао као библиотеку.” Али, ако желите да уживате у овом рају, морате да платите улазницу од око 100 евра за четири сата читања.

“Сто евра за посјету свакако није мало, али је много јефтиније од улазница за оперу или балет. Људи нису изненађени самом цијеном, већ чињеницом да се она плаћа за улаз у библиотеку”, рекла је Ирина Kотешова, директор пројекта.

Иако није једина библиотека која наплаћује улаз – годишња чланарина у Лондонској библиотеци је од 264 и 600 евра, док Портико библиотека у Манчестеру наплаћује 5.500 евра за доживотну претплату – “Book Capella” је свакако најскупља. Годишња чланска карта износи 3.700 евра, а доживотна чланарина креће се и до 80.700 евра.

Библиотека посједује 5.000 књига, све су дјела Издавачке куће “Алфарет” из Санкт Петербурга, која је и власник библиотеке.

Појединачне књиге коштају између 480 и 800 евра и прва издања су између 16. и 19. вијека. Изложене су у тематским просторијама названим – књиге о рату или књиге о путовањима.

Неки од најскупљих артикала су факсимили руком цртаних атласа главних провинција Руског царства из 1760. године, као и комплетно издање предреволуционарног магазина “Нива”.

У библиотеку долазе углавном колекционари књига, историчари и научници, као и пословни људи који желе да одрже састанак у тихој просторији, “егзотичној промјени” у односу на њихове канцеларије.

“Book Capella‘’ није библиотека у традиционалном смислу, а није ни музеј, иако има неке елементе музеја. Није ни књижара, премда можете да купите књиге. То је нов начин комуникације с ријетким књигама”, навела је Kотешова.

Основана 2006. Издвачка кућа “Алфарет” углавном штампа књиге из историје и историје умјетности у луксузном издању и тиражу од 100 примјерака, као и наслове на захтјев: ону врсту књига коју би тражили људи више заинтересовани за моћ него за културу, да би се правили важни.