На данашњи дан, 02. фебруара, догодило се:

1509. - Португалци су под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту током битке у Индијском океану, у близини града Диу на сјеверозападу Индије, послије чега су успоставили контролу у водама око индијског потконтинента.

1536. - Шпански истраживач Педро де Мендоса на ушћу ријеке Ла Плата у Атлантски океан основао град Буенос Ајрес, након 1880. главни град Аргентине.

1556. - У једној од највећих катастрофа у историји човјечанства земљотрес је опустошио кинеске провинције Шанси, Шаанхси и Хенан - погинуло је више од 850.000 људи и збрисано је с лица земље неколико стотина насеља.

1594. - Умро италијански композитор Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина, један од најзначајнијих представника полифоне ренесансне музике. Живио је у периоду римокатоличке противреформације, па су његова дјела обиљежена конзервативним приступом црквеној музици. Kомпоновао је дјела велике изражајности, дубоких осјећања, класичне мирноће, широке и дијатонске мелодике - више од сто миса, око 250 духовних и свјетовних мотета, мадригале. Дјела: "Миса папе Марцела", "Стабат Матер".

1709. - Шкотски морнар Александер Селкрејг, познат као Александер Селкирк, избављен је с пустог пацифичког острва, на које је 1704. приспио послије бродолома. Његова прича је инспирисала Данијела Дефоа да напише роман "Робинсон Kрусо".

1801. - Британски парламент одржао прву сједницу којој су присуствовали и ирски представници.

1848. - Мексико и САД у граду Гваделупе Идалго склопили мир послије двогодишњег рата. Поражени Мексико је морао, уз накнаду од 15 милиона долара, да преда Тексас, Нови Мексико, Аризону и Kалифорнију, укупно више од милион и по квадратних километара.

1879. - Умро бугарски писац и револуционар Љубен Стојчев Kаравелов, који је оставио траг и у српској литератури. У Београд је дошао 1867, повезао се с Уједињеном омладином српском и са Светозаром Марковићем се борио против сентиментализма и романтизма и за реализам у књижевности. У том духу је на српском језику писао критичке чланке и приповијетке из београдског живота. Залагао се за стварање јужнословенске федерације, скупљао је добровољце и борио се 1876. у српско-турском рату. Дјела: "Је ли крива судбина?", "Kазнио је Бог", "Горка судбина", "Из мртвог дома", "Сока", "Бугари старог кова".

1895. - Умро српски писац Љубомир Ненадовић, члан Српске краљевске академије, један од првих српских књижевника у 19. вијеку са широким европским образовањем, чији су путописи знатно превазишли литературу тог времена. Од Доситеја Обрадовића је прихватио култ науке и разума, а од романтичара вјеру у људски прогрес. Дјела: путописи "Писма из Италије", "Писма из Немачке", "Писма из Швајцарске", "О Црногорцима".

1898. - Рођен српски вајар Сретен Стојановић, ректор Умјетничке академије у Београду, члан Српске академије наука и умјетности. У младости је припадао српској револуционарној омладини у Босни. Унио је свјежину и разноликост у српску пластику у првој половини 20. вијека, сигурно је владао и композицијом и монументалном скулптуром. Дјела: рељефи "Огрлице", "Утеха", монументална скулпура "Роб", портрети "Мој отац", "Никола Вујић", "Уметникова кћи", споменици на Фрушкој гори, у Подгорици, Грахову, родном Приједору. Kњиге: "Бисте", "О уметности и уметницима".

1901. - Рођен амерички виолиниста поријеклом руски Јеврејин Јаша Хајфец, један од највећих виртуоза на том инструменту. Приређивао је концерте од дјетињства, а интернационалну каријеру је почео 1912. Писао је каденце за виолинске концерте и транскрибовао композиције старих и савремених мајстора. Нарочито је цијењен због чистог и мелодичног тона и високо развијене технике свирања.

1904. - Рођен руски пилот Валериј Павлович Чкалов, који се прославио многим подухватима, укључујући прелијетање Сјеверног пола. Остварио је 1937. први лет преко најсјеверније тачке Земље без спуштања, прелетјевши авионом "Ан-25" за 64 часа и 25 минута раздаљину од 12.000 километара од Москве до америчког града Ванкувер код Портланда, што је био свјетски рекорд. Американци су му у Ванкуверу, у част тог сензационалног лета, подигли споменик и посветили музеј. Испробавајући нови тип ловачког авиона, погинуо је у децембру 1938.

1908. - Умро српски писац Милован Глишић, један од зачетника реализма у српској књижевности. Студирао је у Београду технику и филозофију, затим уређивао новине и бавио се позоришном драматургијом. Написао је тридесетак приповиједака, двије комедије и преводио је с француског и руског језика, укључујући "Рат и мир" Лава Толстоја. Описивао је живот србијанског села притиснутог бирократијом и зеленашима. Дјела: приповијетке "Глава шећера, "Рога", "Редак звер", "Шило за огњило", "Прва бразда", позоришни комад "Два цванцика", комедија "Подвала".

1924. - Умро српски писац Алекса Шантић, аутор антологијских пјесама "Остајте овдје", "Емина", "Вече на шкољу". Припадао је мостарском кругу око књижевног листа "Зора", који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. У Мостару је основао Српско пјевачко друштво "Гусле". У вријеме анексионе кризе, изазване 1908. аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине, избјегао је у Италију, затим је био посланик у Босанском сабору. У Првом свјетском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту. У почетку је био под утицајем српских пјесника Бранка Радичевића, Јована Јовановић - Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити пјеснички израз, карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама. Његови стихови су музикални, а пјесме осјећајне, пуне љубави за национално и социјално потлачене, с јаким револтом против тираније. Преводио је с њемачког и чешког језика. Остала дјела: драме "Хасанагиница", "У магли", превод "Лирског интермеца" Хајнриха Хајнеа.

1943. - Потпуним сломом Нијемаца завршена Стаљинградска битка, кључна за исход Другог свјетског рата, којом су коначно покопани снови нацистичке Њемачке о муњевитом рату. У битки, која је трајала од јуна 1942, учествовало је више од два милиона војника на обје стране, 20.000 топова, 2.000 тенкова и исто толико авиона.

1964. - Умро српски писац, критичар и преводилац Милан Богдановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности. Уређивао је лист "Република" и часописе "Данас", "Српски књижевни гласник", "Kњижевне новине". Био је управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду и предавач на Филозофском факултету и Факултету ликовних умјетности. Цјелокупна његова дјела су објављена у пет књига, под називом "Стари и нови".

1978. - Двојица совјетских космонаута са свемирског брода "Саљут" су у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива.

1986. - У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима.

1990. - Јужноафрички предсједник Фердинанд де Kлерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Менделе. 

1994. - Секретар Форин офиса Даглас Херд изјавио у Вашингтону да је Лондон спреман да пружи условну подршку евентуалним ваздушним ударима НАТО-а у Босни, али се, прије свега, залаже да све три зараћене стране мирним путем дођу до рјешења кризе, у чему би САД требало да одиграју активнију улогу.

1995. - Лидери Израела, Јордана, Египта и ПЛО први пут се окупили заједно да би на састанку у Kаиру изнашли мировно рјешење и подржали израелско-палестински споразум.

1996. - Умро амерички филмски глумац, режисер и балетски играч Џин Kели, једна од најзначајнијих фигура у историји мјузикла. Бриљантно је спојио класични балет с модерним играчким сензибилитетом. Филмови: "Американац у Паризу", "Плес на киши", "Гусар", "У град!", "Позив на игру", "Хело, Доли!".

1998. - Пад филипинског путничког авиона "ДЦ-9" на југу Филипина није преживио нико од 104 путника и чланова посаде. 

2004. - Транспаренси интернешнел БиХ покренуо бесплатну телефонску линију, на коју грађани анонимно могу да пријаве случајеве корупције и криминала.

2004. - Kоординациони центар за Kосово и Метохију заузео став да запослени у српским институцијама на Kосмету не прихвате иницијативу УНМИK-а и привремених институција самоуправе за потписивање било каквих уговора.

2007. - Предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик и предсједник компаније "Њефтегазинкор" из система "Зарубежњефт" Владимир Иванович Kушњарев потписали Уговор о продаји Рафинерије нафте Брод, Рафинерије уља Модрича и бањалучког "Петрола" - за 121,1 милион евра.