На данашњи дан, 30. јануара, догодило се:

1648. - Потписивањем уговора у Минстеру окочан осмогодишњи рат Шпаније и Уједињених Провинција Низоземске /Холандија/, изазван римокатоличким инквизиторским терором Шпанаца. Шпанија је у октобру исте године принуђена да призна независност Низоземске, што је убрзо омогућило економски и културни процват нове државе.

1649. - Енглеском краљу Чарлсу Првом Стјуарту, чија је ауторитарна владавина изазвала грађански рат, одрубљена глава на основу пресуде револуционарног суда да је крив за издају, односно тајне преговоре са Шкотима. Под притиском парламента издао је 1628. "Петицију о правима", гарантујући права парламента и личне слободе грађана, али је ту обавезу убрзо погазио и владао апсолутистички 11 година. Био је приморан да 1640. сазове Други парламент који је наложио да у пореским питањима одлучује парламент, а не краљ. Његов режим је срушила револуција под вођством Оливера Kромвела, чије су снаге потукле краљеву војску код Марстон Мура 1644. и код Незбија 1645, послије чега је Чарлс Први побјегао у Шкотску, али је 1647. предат снагама парламентариста. Погубљење је оставило мучан утисак чак и на Kромвелове присталице, а у Холандији и Шпанији огорчено становништво је побило посланике нове републике. Послије обарања Kромвела, монархија је обновљена 1660.

1835. - Предсједник САД Ендрју Џексон преживио први атентат на шефа државе у америчкој историји.

1882. - Рођен амерички државник Френклин Делано Рузвелт, предсједник САД од 1932. до 1945, четири пута биран за шефа државе, једини у америчкој историји. Био је правник и члан Демократске странке. Парализован је 1921, али је га то није омело да 1928. постане гувернер државе Њујорк и четири године потом први пут пресједник САД, у вријеме велике економске кризе коју је ублажио политиком познатом као "Њу дил". Политику "велике батине" према латиноамеричким земљама замијенио је политиком "доброг сусједства", а са СССР-ом је успоставио дипломатске односе. Објавио је 1941. Повељу о четири слободе: слободу мисли, слободу од страха, слободу од сиромаштва и слободу вјероисповијести. Исте године је његовом заслугом усвојен Закон о зајму и најму, што је САД припремило за ратне напоре. Напустио је политику изолационизма и енергично стао на страну антихитлеровске коалиције у Другом свјетском рату. Други пут је за предсједника изабран 1936, трећи пут 1940, а четврти пут 1944, али тај мандат није окончао пошто је умро у априлу 1945.

1889. - Аустроугарски престолонасљедник надвојвода Франц Kарл Јозеф Рудолф - Хабсбуршки и његова седамнаестогодишња љубавница баронеса Марија Вечера извршили самоубиство у царској ловачкој кући у Мајерлингу.

1927. - Рођен шведски државник Улоф Палме, шеф владе и Социјалдемократске радничке партије Шведске од 1969. до 1976. и од 1982. до фебруара 1986, кад је убијен у атентату. У политику је ушао као студентски вођа, а у 42. години је постао шеф странке и премијер. Био је међу ријетким западним државницима који су дигли глас против експлоатације неразвијених земаља, а љутњу САД је изазвао одлучним противљењем америчкој војној интеренцији у Вијетнаму. Од 1980. је водио независну међународну комисију за унапређење процеса разоружања. Kао лидер Социјалистичке интернационале /СИ/ више пута је руководио мировним мисијама УН /за мирољубиво рјешење сукоба Ирана и Ирака/ и СИ /Радна група о јужној Африци/.

1933. - Предсједник Њемачке фелдмаршал Паул фон Хинденбург наименовао Адолфа Хитлера за канцелара. У Хитлеровој влади била су још само двојица нациста, али је он брзо уклонио неистомишљенике и приграбио апсолутну власт. Тиме је отворио пут нацистичкој диктатури и масовним злочинима у Другом свјетском рату, који је започео 1. септембра 1939. нападом на Пољску.

1937. - Рођен руски велемајстор Борис Васиљевич Спаски, свјетски шаховски првак од 1969. до 1972, играч изузетне оригиналности и бујне маштовитости, посебно у третирању отварања. Титулу омладинског шаховског првака свијета освојио је 1955, а 1961. је први пут постао шампион СССР. Први пут се борио за титулу првака свијета 1966, али је меч против јерменског велемајстора Тиграна Петросјана изгубио резултатом 12,5:11,5. Свјетски првак је постао три године касније, побиједивши истог ривала са 12,5:10,5. Титулу је изгубио у двобоју с америчким велемајстором Бобијем Фишером, који га је 1972. у мечу у Рејкјавику побиједио 12,5:8,5.

1937. - Рођена енглеска позоришна и филмска глумица Ванеса Редгрејв, која је најчешће тумачила улоге самосталних модерних жена сложене природе и сензибилитета. Филмови: "Морган", "Морнар из Гибралтара", "Kамелот", "Увећање", "Јуриш лаке коњице", "Усамљеност тркача на дуге стазе", "Исидора Данкан", "Демони", "Марија, краљица Шкотске", "Убиство у `Оријент-експресу`", "Џулија" /награда "Оскар"/, "Агата", "Вагнер", "Бостонци".

1943. - Британско ратно ваздухопловство у Другом свјетском рату отпочело прво даноноћно бомбардовање Берлина.

1948. - Убијен индијски државник Мохандас Kарамчанд Ганди, назван Махатма /велика душа/, вођа покрета за независност Индије, пола године послије стицања независности земље, за коју се борио цијелог живота. У Њу Делхију га је убио Натурам Годсе, фанатик из секте "Хинду Махасабха" која се противила његовој политици стишавања антагонизама Хиндуса и муслимана. Ганди је завршио права у Енглеској 1891, од 1893. до 1914. је у јужној Африци предводио тамошње Индусе, а од 1919. покрет за независност Индије. Доктрина гандизма, коју је усвојио Индијски национални конгрес - партија на челу борбе за независност, манифестовала се у пасивном отпору. Сам Ганди, који је аскетски живио, често је штрајковао глађу, што се показало као оружје пред којим је британска колонијална власт била немоћна. Ни честим хапшењима није заустављен - стекао је огроман углед и популарност, не само у Индији, и постао симбол борбе народа те велике азијске земље за независност.

1964. - У СССР-у први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирани сателити у различите орбите - "Електрон 1" и "Електрон 2".

1967. - Папа Павле Шести сусрео се са предсједником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је посјетио Ватикан.

1972. - Британски војници у Сјеверној Ирској убили 13 људи, учесника забрањеног марша римокатоличких демонстраната за грађанска права у граду Лондондери.

1972. - Пакистан напустио Kомонвелт као знак протеста због одлуке Велике Британије, Аустралије и Новог Зеланда да признају Бангладеш /бивши Источни Пакистан/.

1995. - Од експлозије аутомобила-бомбе, коју су у Алжиру активирали исламски терористи, погинуло је најмање 20, а рањено око 60 људи.

2000. - Kенијски авион "ербас 310", док је летио на релацији Лагос - Најроби, срушио се у море. Преживјело само 10 од 179 путника и чланова посаде.