Модеран приступ историјских наука у свијету данас има тежиште на истраживању социјалне историје, односно друштвених односа и свакодневног живота људи.

Када је ријеч о средњем вијеку, витештво је једна од особености европске културе. О витештву у Србији говори књига "Српски витешки код" археолога Марка Алексића.

Дјело је први научни покушај да се на овим просторима освијетли витешка култура у средњовјековној Србији.

Књига доноси нова сазнања о ратничкој традицији, оживљава витешке турнире и атмосферу двобоја, тумачи симболику грбова, али указује и на популарност читања витешких романа. Говори о романтичној или дворској љубави, о тадашњим схватањима о браку, односу мушкарца и жене, али и о женама витезовима.

- Истраживање које је представљено у овој књизи показује да је витештво у средњовјековној Србији било веома сродно, заправо је представљало једну цјелину с оним европским витештвом како га замишљамо. И то је и за мене било једно откриће – да је заправо код нас постојала витешка култура готово у свим оним манифестацијама како претпостављамо да је била у западној Европи - објашњава аутор.

Ту су нека сасвим нова запажања и открића о раној традицији витешке културе на овим просторима. Међу њима, први помен витеза 1080. године под латинским називом милес.

- Друга важна ствар је додир крсташа са владарима на нашем простору, то се дешава још од времена Константина Бодина и Првог крсташког рата. Поред тога, занимљив је податак који доноси ова књига о постојању српских монаха у манастиру Свете Катарине на Синају гдје су писали документа на ћирилици и глагољици. Књига је важна зато што је научно утемељена, користи све расположиве изворе и сви ти подаци су проверљиви - истиче Дејан Булић са Историјског института.

"Српски витешки код" је динамично и фактографски богато штиво, намијењено широј читалачкој публици, указује на могућност другачијег читања, односно сагледавања епохалних националних догађаја.