На данашњи дан, 24. јануара, догодило се:

41. - Убијен римски цар Гај Јулије Цезар Германик Калигула, невјероватно свиреп владар, коме се приписује да је говорио да жали што римски народ нема само једну главу да би једним ударцем могао да је одруби. Током четири године владавине испољио је и крајњу неурачунљивост, самовољу и нечувено расипништво, поставши пионир оријенталног типа тираније у римској историји. Кад је увео неподношљиво високе порезе и остале намете, окренуо је против себе сенат и војску, чак и команданте сопствене преторијанске гарде. Сенат је потом за новог цара прогласио његовог стрица Клаудија Првог Тиберија.

76. - Рођен римски цар Публије Елије Хадријан, који је током владавине од 117. до смрти 138, увидјевши да Римско царство слаби, утврдио границе у југозападаној Германији и Британији. На сјеверној граници провинције Британије, између залива Клид и Форт, подигао је такозвани Хадријанов бедем који је требало да штити од упада Пикта и Шкота. Подигао је више градова, од којих је најважнији Хадријанов град у Тракији /садашње Једрене/. Био је велики поштовалац грчке културе и покровитељ умјетности, а писао је стихове, вајао и сликао.

1847. - Рођен српски војсковођа војвода Радомир Путник, који се као сјајан стратег посебно исказао у балканским ратовима и у Првом свјетском рату, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1916. У два српско-турска рата од 1876. до 1878. командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом, јединицама које су се истакле у борбама на Јавору, Великом Шиљеговцу, Ђунису, око Пирота и у ослобађању Ниша, Врања и Гњилана. У српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен је за помоћника начелника Генералштаба. Тада је у програм обуке старјешина увео рјешавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, у којој је предавао тактику и генералштабну службу. Команда над Шумадијском дивизијском облашћу повјерена му је 1893, али му је 1895. одузета и 1896. је пензионисан под сумњом да сарађује с Радикалном странком. Реактивиран је 1903. послије убиства краља Александра Обреновића и од тада је као начелник Главног генералштаба и министар војске 1904, од 1906. до 1908. и 1912. руководио ратним припремама. Умногоме, захваљујући њему, српска војска је наоружана брзометним оружјем и тешком артиљеријом, утврђена је њена доктрина, повећан је и обучен резервни старешински кадар, отворене су официрске школе родова, обучено више генерација генералштабних официра, израђени су ратни планови и прописани поступци мобилизације. У Првом балканском рату је као начелник Штаба Врховне команде знатно допринио побједи српских армија у неочекиваном судару с турском војском у Кумановској, а затим у Битољској бици у октобру и новембру 1912. У Другом балканском рату 1913. правовремено је распоредио и припремио војску, предвидјевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф Брегалничкој бици. У Првом свјетском рату 1914. вјештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага допринио је сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици. Руководио је повлачењем српске војске 1915, осујетивши низом маневара намјеру њемачке Врховне команде да је у садејству с бугарским и аустроугарским трупама опколи и уништи, али су га претходно савезници - погрешно процијенивши ситуацију - онемогућили да офанзивом спријечи Бугарску да ступи у рат на страни Централних сила. У току повлачења српске војске тешко је оболио и упућен је у Француску на лијечење, гдје је умро 1917.

1915. - Британски ратни бродови у Првом свјетском рату у Сјеверном мору потопили њемачку крстарицу "Блихер", на којој је погинуло 870 људи.

1920. - Умро италијански сликар и вајар Амедео Модиљани, чија су дјела јединствена по препознатљивој издужености фигура. У Паризу је живио од 1906. и један је од најзначајнијих представника "Париске школе". Највише је сликао женске актове и портрете, а у младости се бавио и скулптуром у којој се осјећао утицај црначке пластике.

1937. - Закључен југословенско-бугарски пакт о вјечном пријатељству. Бугарска није хтјела да приступи Балканском пакту који је гарантовао границе, али јој је одговарало зближавање с најјачом балканском силом да би лакше остварила претензије према Грчкој /Тракија/ и Румунији /јужна Добруџа/.

1946. - Генерална скупштина УН основала Комисију за атомску енергију.

2003. - Вијеће република СР Југославије /СРЈ/ ратификовало већином гласова Закон о потврђивању уговора о двојном држављанству између СРЈ и БиХ.