Часопис "Археолоџи" који издаје Амерички институт археологије већ 69 година објавио је списак 10 најважнијих археолошких открића у прошлој години у ком је на првом мјесту најстарији запис на коме се помиње Лондон, односно "Лондиниум" из првог вијека наше ере.

Наиме, током римске управе, Великом Британијом за писање су коришћене дрвене таблице пресвучене воском и током 2016. пронађено је 400 таквих таблица приликом ископовања темеља за нову управну зграду компаније Блумберг.

Такве дрвене плоче су ријетко одолијевале зубу времена, а ова колекција је преживјела јер је била изолована у рупи близу воде и без присуства кисеоника, а међу њима је и ова која је настала око 50 године првог вијека и на којој се јасно може прочитати име града.

Пошто је Лондон основан око почетка првог вијека, на плочама су и први подаци о новом граду.

Истраживачи су у сјеверозападној Kамбоџи скенирали ласером из ваздуха 900 квадратних миља из ваздуха где су сада густе шуме и открили су да је тај регион око храмова Ангкор вата и Ангкор Тома био густо насељен.

То су била сједишта локалне управе у оквиру пространог Kмерског царства чији су планови веома слични насељу непосредно уз чувени храм Ангкор Ват, а то значи да су имали четвртасте квартове канале, и мистериозне хумке. Ово је прва потврда да су у Kмерском царству постојали значајни градови у 10. и 11. вијеку.

О историји Атине се више зна из писаних извора него што је сачувано материјалних трагова и зато је веома значајно откриће масовне гробнице из седмог вијека прије нове ере у којој је нађено 80 мушких костура који су били повезани ланцима.

Гроб је свједочанство о сукобима између велепосједника и грађана Атине који су се залагали за републику. Да се радило о погубљењу, свједоче ударци истим тупим предметима по лобањама, вјеровано побуњеника који су захтијевали да се укине тиранија и успостави републиканска власт.

Да је Египат још непресушна ризница за археологе најбоља је потврда кошуља или мини хаиља за коју је утврђено помоћу радиоактивног угљеника да потиче из 5100. године прије нове ере. Фино ткана памучна ођећа нађена је у граду Таркхан и право је чудо да је опстала у тако добром стању тако дуго времена и данас важи за најстарији одјевни предмет таквог квалитета и тако доброг кроја.

Неколико стотина метара од улаза у пећину Бруникел у сјеверозападној Француској прије неколико година су нађени камени кругови начињени од изломњених сталактита. Тада је тим необјашњивим куговима одређена старост 47.000 година али прошле године уранијумско-торијумско датирање сталактита показало да су "изникли" прије 176.000 година. Пошто су у том региону тако давно живјели само неандерталци, то значи да су само они могли да сакупе камење и сталактите и направе те кругове.

Прављење кругова захтијевало је колективно ангажовање, али досад се не зна њихова сврха.

Улога жене у древним културама привлачи последњих година све већу пажњу и зато су перуански археолози били пријатно изненађени када су нашли гроб неке угледне жене стар 4.600 година.

На локалитету Асперо нађен је женски гроб на костуром уграшеним шкољкама веома ријетке врсте које су донијете на удаљенсти од неколико стотина миља на сјеверу Перуа. Одјећа јој је била украшена фигурицама птица, и амазонских мајмуна израђеним од костију. На том мјесту су нађене фигурице жена од глине из истог периода што показује да су жене имале значајну улогу у тој раној заједници.

На обали језера Туркана у Kенији нађене су кости 27 мушкараца који су прије 10.000 година масакрирани из непознатих разлога.

На малом острву Мона у близини обале Порторика локално становништво је украшавало једну пећину цртежима својих божанстава.

У једној од пећина поред цртежа из 10. и 11. вијека, нађени су цртежи крстова и записи из Библије на латинском језику који су оставили први Шпанци који су у 16. вијеку стигли до тог острва. То је, сматрају стручњаци, неоспоран доказ да су двије цивилизације биле спремне да живе једна уз другу, а тек доцније је дошло до сукоба и нетрпељивости.

У близини острва Антикитера у Егејском мору прије неколико година је нађена олупина потонулог брода из 65. године прије нове ере који је преносио велико богатство. Прошлог љета је пронађен људски скелет у олупини, што се иначе ријетко дешава.

Научници се надају да ће утврдити поријекло пронађеног морнара који је вјероватно био у једној од остава када је брод потонуо и тако остао заробљен на дну.

Сачувано је око 1.000 званичних докумената везаних за чувено суђење вјештицама из Салема у 17. вијеку, али ни у једном се не помиње мјесто гђе је 19 осуђених особа било објешено.

Сада је коначно утврђено мјесто гђе су била постављена вјешала, али нема трагова покојника. Вјерује се да су рођаци жена које су објешене између 1692. и 1693. долазили током ноћи и односили покојнице до породичних гробница.