Четири особе које су на овај или онај начин обиљежиле 20. вијек у Европи, 1913. године, прије него што ће постати познати, живјели су у истом граду, неки свега неколико стотина метара удаљени једни од других.

Тај град је Беч, центар умируће Аустро-угарске монархије, а у њему су свој привремени дом пронашли Адолф Хитлер, Лав Троцки, Јосип Броз Тито и Јосиф Стаљин. Њихове судбине ће се у будућем животу свакако испреплести.

У јануару 1913. године из воза се на сјеверни терминал бечке станице искрцао човјек којем је у пасошу писало Ставрос Пападопоулос.

“Сједио сам за столом кад су се врата отворила и ушао непознати човјек. Био је низак, мршав, у његовим очима нисам видио ништа што би одало да је пријатељски расположен“, годинама касније написаће човјек који га је дочекао Лав Троцки.

А човјек кога је дочекао није био никакав Ставрос Пападопоулос, већ тада мало познати Јосиф Висарионович Џугашвили којег су пријатељи звали Коба, а који ће свјетској јавности бити познат као Стаљин.

Стаљин и Троцки су само двојица од људи који су у то доба живјели у Бечу, а чије ће се судбине испреплетати током 20. вијека и утицати на животе милиона људи, писао је и овој историјској занимљивости Би-Би-Си у једном старијем чланку.

Док су Стаљин и Троцки били млади комунисти и бјегунци, Сигмунд Фројд је већ био добро познати научник. У исто вријеме, у Дајмлеровој фабрици аутомобила недалеко од Беча, радио је млади Јосип Броз Тито. На другом крају града, о студијама умјетности сањао је млади Адолф Хитлер. Иако ће Хитлер као вођа нацистичке Њемачке да инсистира на расној чистоћи, занимљиво је било видјети Беч те 1913. године. Беч је би средиште мултикултуралне Аустро-угарске.

Култура испијања кафе била је, баш као и данас, једна од главних одредница живота тадашњих грађана Беча. Тада су кафане служиле да би се дебатовало, разговарало, расправљало, договарало… Иако је вишемилионски град, Беч је био довољно мала заједница у којој је свако знао свакога. Он је такође био добро мјесто за дисиденте из других земаља.

“Није постојала јака средишња држава, то је све помало било неспретно. Ако сте жељели да нађете мјесто у Европи на којем бисте се сакрили, а да истовремено можете упознати много занимљивих људи, Беч је био јако добро мјесто“, написао је Чарлс Емерсон, аутор књиге “1913: У трагању за свијетом прије Великог рата“.

Тако сте Фројда могли да видите у кафеу Ландтман, док су Троцки и Хитлер знали да залазе у кафе Централ. Ко зна, можда су се у некој расправи подстакнутој алкохолом у некој од кафана супротставили Хитлер, Троцки, Стаљин и Тито, али то вјероватно никада нећемо сазнати. Царство се распало 1918. године, а деценијама касније су ова четворица заувијек промијенила свјетску историју.