Трговински ланци и шопинг центри обиљежавају данас тзв. празник шопинга - "Црни петак", нудећи попусте који прелазе и 50 одсто.

Новембарска потрошачка грозница звана "Блек фрајдеј", судећи по гужвама у нашим трговинама, посљедњих година је све популарнија и код нас, а трговци, нарочито они коју продају техничку робу или се баве онлајн продајом, ових дана потрошачима нуде позамашне попусте.

Ипак, у потрошачким удружењима истичу да је купцима с обзиром на високе цијене, сваки дан "црни петак", те да је и данашње снижење цијена лажно, јер како кажу, трговци прво повећају цијене, па их онда смање.

Традиција обиљежавања "Црног петка" је настала током 60-тих година 20. века у САД, да би се касније проширила на већи дио планете.

У Србији и регји је потрошачка грозница нарочито је изражена у тржним центрима гдје је сконцентрисан велики број трговаца, од којих су неки тзв. Црни петак продужили на цијелу ову седмицу, а други попусте намијењене за петак продужили на предстојећи викенд.

Врхунац попуста, куповине и гужви очекује се данас када ће многи потрошачи похрлити да по низим цијенама дођу до гардеробе, бијеле технике, малих кућних апарата или других кућних потрепштина.

Ове године, када смо суочени са великим поскупљењима, попусти су још потребнији, па нису ријетки они који су одлучили да нешто што иначе морају да купе, купе баш ове недјеље или на "Црни петак".

Поједини тржни центри су чак промјенили и радно вријеме данас, па су врата за купце отворили сат раније, у девет умјесто у уобичајених 10 часова.

А попусти су, ако је судити према објавама на сајтовима продаваца, такви да се исплати попричекати у реду или поручити робу онлајн.

Тако рецимо, веш машина чија је цена раније била око 400 евра, сутра ће коштати скоро 200 мање.

Приближно толико ће моћи да се уштједи и на куповини смарт телевизора, будући да је његова ранија цијена износила нешто више од 550 евра динара а на "Црни петак" ће бити спуштена на око 450.

Биће снижена и цијена посуђа, те се пекач може купити на попусту од чак 70 одсто, док су цене малих кућних апарата као што су миксер, ростиљ, тостер снижене за око 50 процената.

Одјећа и обућа, ташне, новчаници се нуде по цијенама сниженим од 10 до чак 50 одсто.

У акцију снижења укључили су се и поједини издавачи, па се по цијенама сниженим за око 20 процената могу купити и књиге.

Председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић за Тањуг каже да с обзиром колико нас трговци варају да је нама сваки дан "црни петак", те да ни попуст од 70 одсто не би био довољан, пошто би и та цијена била превелика када се зна колико ова роба кошта у иностранству.

" И ова снижења су, част изузецима, лажна јер трговци прво подигну цене па их онда спусте и то на начин на који не би смели. Закон о трговини је потпуно јасан и каже да подстицајна продаја или акција не може да траје дуже него што је производ био у редовној продаји, а то значи да се не сме дан или ноћ пред неку акцију подићи цена а следећег дана спустити", наводи Паповић и додаје да наши трговци, са часним изузецима, поступају управо овако.

Дејан Гавриловић из Организације потрошача "Ефектива" за Тањуг каже да "Црни петак" у Европи за разлику од ситуације код нас представља дан озбиљних попуста које трговци дају и када потрошачи могу да за релативно мали новац купе одређену робу, чију су цијену пратили у претходном периоду.

"Код нас је то само фама годинама уназад и управо ‚"Црни петак"‚ трговци користе само да би на неки начин обманули потрошаче. То се наравно не односи на све трговце али на добар део свакако да и они тај дан користе да продају робу која не иде или нуде лажна снижења", каже он.

Наводи да је данас имао прилику да види да је једна продавница дјечјих играчака прелијепила регуларну цијену и на њу додала вишу па је прецртала и на њу дала попуст, па сада производ са попустом кошта као и када је продаван по регуларној цијени.

"Нису се потрудили ни да уклоне стару цену па се углавном дешава да ти попусти не буду прави него су цене близу реалне цене која је била пре црног петка", истиче Гавриловић.

Према његовим ријечима та замка може да се избјегне уколико се цијена робе коју неко жели да купи на "Црни петак" прати недјељама уназад или се провјеравају и упоређују цијене код више продаваца, што може да се уради праћењам разних трговачких сајтова али и путем сајтова за поређење цијена.

Постоји више верзија и објашњења о томе како је заправо настао "блек фрајдеј".

По једном објашњењу, назван је тако јер су амерички трговци послије Дана захвалности почели да остварују профит, односно да од тог дана улазе "у црно", и излазе из периода губитака, када су били "у црвеном", пошто су своје минусе биљежили црвеном оловком.

Једно од популарних мишљења је и да су овај назив осмислили амерички возачи и саобраћајни полицајци који су стрепјели од великих гужви у саобраћају након Дана захвалности у САД.