Нова студија коју су спровели научници у Швајцарској потврдила је оно што су многи љубитељи животиња већ дуго сумњали - пси наводно добро утичу на човјеков мозак.

Истраживачи су ангажовали 19 здравих одраслих особа како би им измјерили активности мозга током неколико сесија, у присуству и одсуству паса.

Резултати могу да побољшају ефикасност терапија уз помоћ животиња које се користе за лијечење многих стања, попут депресије, деменције, посттрауматског стресног поремећаја и многих других, преносе медији.

У овој студији, истраживачи су одлучили да користе функционалну инфрацрвену спектроскопију. Двије електроде постављене су на чело учесника за мјерење когнитивних активности, а показано је и повећање мождане активности, односно фронталног кортекса – кључног дијела мозга који контролише пажњу, радну меморију, рјешавање проблема, размишљање и емоционалне реакције.

Наводно, резултати су показали да се мождана активност повећава приликом мажења паса, а јака мождана активност показала се и када је животиња изашла из собе. Током студије, учесници су били одаљени од паса, док су били прикључени на скенер.

Експеримент је настављен са посматрањем љубимца који се налазио на другој страни собе, затим се постепено приближавао, да би се на крају потпуно приближио како би испитаник био у могућности да га помази. Затим су урадили исту ствар са плишаном животињом. А када су упоредили оба сценарија, истраживачи су открили да је дошло до јачег повећања мождане активности када је прави пас био у близини.

Примјена ових резултата студије је од интереса за цјелокупну медицинску заједницу.

Доктор Џои Р. Џи, неуролог у болници Провиденс Мишн у округу Оринџ у Калифорнији, потврдио је да су терапије уз помоћ паса "вриједне за многе хроничне поремећаје и да се могу користити у окружењима гдје је потребно релаксација".

Кућни љубимци попут паса могу и треба да се сматрају важном терапијском опцијом за пацијенте свих узраста који пролазе кроз различите проблеме Физичког или менталног здравља, сагласни су стручњаци.