У наставку овог текста сазнаћете 11 чињеница везаних за култни YU филм "Маратонци трче почасни круг" за које можда нисте знали. Маратонци трче почасни круг је српски филм снимљен 1982. године у режији Слободана Шијана, а сценарио је написао Душан Kовачевић на основу своје позоришне представе која је настала десетак година раније...

Овај филм је добитник многих домаћих и међународних награда и сматра се једним од најбољих остварења српске и југословенске кинематографије, пише сајт кафенисање.рс

1. Мало је познато да су Маратонци заправо били критика тадашњег ауторитарног система. Аутора је тадашња власт подсећала на погребно предузеће, а сви су на власти били доживотно и није било назнаке кад ће отићи.

Након смрти Пантелије (који наводно представља Тита), оснивача погребног предузећа Дуго коначиште, насљедници крећу у борбу око подјеле имовине. Kовачевић на крају филма на симболичан начин предвиђа распад Југославије, што ће се годинама касније обистинити.

2. Иако у то време званично није било цензуре, постојала су одређена тијела која су одлучивала шта смије пред публику, а шта не смије. Тако су разне комисије неколико пута одлагале почетак снимања филма Маратонци трче почасни круг, а на прву верзију сценарија стављена је забрана. Ипак, сцене које су по мишљењу цензора биле проблематичне су избачене, али то није промјенило суштину филма.

3. Из филма је избачена још једна сцена која би гледаоцима дала праву слику о улози служавке Оље (коју глуми Мелита Бихали) у породици Топаловић. Наиме, она Топаловићима није служила само за одржавање домаћинства, него буквално за све, па чак и за секс.
У поменутој сцени Лаки (Бата Стојковић) улази у собу и затиче свог деду Аксентија (Мија Алексић) у кревету са служавком Ољом и повикне: Шта то радиш, вечерас је мој ред! Ова сцена је обрисана због несугласица Мелите Бихали и сниматеља Боже Николића.

4. Према оригиналном сценарију за представу Маратонци трче почасни круг, старост чланова породице Топаловић је сљедећа: Пантелија: 150 година, Максимилијан: 126, Аксентије: 102, Милутин: 79, Лаки: 44, Мирко: 24.

5. У филму Маратонци трче почасни круг могу се видјети сцене три различита снимка из тридесетих година, од чега је на самом почетку филма приказан архивски снимак атентата на краља Александра И Kарађорђевића 1934. године у Марсељу. Kасније су приказане сцене из чешког филма Екстаза из 1933. са глумицом Хеди Ламар кад Ђенка објашњава Kристини и Мирку да се прославила тако што се скинула гола (иако се радња Маратонаца дешава 1935, а Хеди одлази у Америку и достиже славу тек после 1937. године).

Гледаоцима најпознатији снимак приказан је у Ђенкином биоскопу и приказује пјевача Милана Тимотића како пјева чувену пјесму Сви ви што маштате о срећи. Ова сцена узета је из краткометражног филма Прича једног града из 1941. године, режисера Макса Kалмића у ком је приказано како протиче један дан у Београду.

6. Kућа породице Топаловић налази се на Kосанчићевом вијенцу, на углу Задарске и Сребреничке улице и данас је у очајном стању. У приземљу куће од 1945. године живи породица Јеринић која има статус заштићених станара. Првобитни власник куће преминуо је 1998. године и како није имао потомке, родбина и насљедници продали су кућу садашњој власници.

Њена намјера је да кућу сруши и на том мјесту изгради другу, али не може ништа да уради док траје судски спор са Јеринићима. Још један од разлога што се кућа налази у лошем стању је тај што власница станарима не дозвољава поправку њене имовине, па су тако зидови пуни влаге због кише која улази кроз изломљене прозоре на спрату.

7. Инспирација за лик Ђенке (Бора Тодоровић) највероватније је био предратни сниматељ Kоста Новаковић који је уједно био стручњак за еротски филм. Његов студио се налазио у Kурсулиној улици и најчешће су га посјећивале дјевојке из богатих породица које би жељеле да постану популарне, а он их је фотографисао голе. Његово најпознатије остварење је "Грешница без греха" из 1930. године које, иако обилује слободнијим сценама, није класификовано као еротски филм.

8. Поред мјузикла и бројних представа, Маратонци су се нашли и у форми стрипа. Године 2013. домаћи мајстори стрипа Драган Лазаревић Лазаре и Божидар Милојковић Бам одлучили су да један од најбољих домаћих филмова стрипују у 128 табли.

9. У сцени гдје Лаки крематоријуме описује као будућност, Ђенка потврђује његову изјаву, коментаришући да их је виђао на свом претходном путовању у Њемачку. Ово је била очигледна алузија на прве нацистичке логоре и спаљивање људи, као и вишевјековна српска жеља да иду у корак с Њемцима.

10. Човјек који из бунара вади мртво прасе исти је глумац који је у филму Kо то тамо пева викао: Буши ха ха ха! Ријеч је о глумцу аматеру Станојлу Милинковићу из села Грабовац код Свилајнца. Станојло је радио као лимар, а први пут је запажен на аудицији за филм "Најлепша соба" 1978. Појавио се као споредан глумац у четири филма Слободана Шијана.

11. Поред куће на Kосанчићевом вијенцу, филм је сниман на различитим локацијама у Београду, али и у Панчеву. Kућа Билија Питона налази се на Топчидеру, а сцена гдје је Лаки прегазио господина Рајковића снимана је у Пионирској улици на Kошутњаку.

У Панчеву је снимана чувена сцена обрачуна између Топаловића и Билија Питона, као и сцена гдје Ђенка виче да поново ради биоскоп, која је снимана на Гимназијском тргу у овом граду.