Uprava Dubrovačkih muzeja, ustanove koja brine o Kneževom dvoru, odlučila je početkom aprila da improvizovana kućica mačke Anastazije ne može biti na tom mjestu.
Ona je trenutno najuticajnija u Dubrovniku i o njoj se priča ne samo u hrvatskom gradu na moru, već i u regionu i svetu.
Sedamnaestogodišnja mačka Anastazija dobila je peticijom podršku više od 10.000 Dubrovčana i ljudi širom sveta da u jednom uglu Kneževog dvora ima krov nad glavom.
Omiljena Dubrovčanka od rođenja boravi u uglu barokne zgrade u centru hrvatskog istorijskog i turističkog bisera.
Dubrovčani su joj godinama od kutija pravili kućicu kako bi tokom jakih vetrova i kiša bila na toplom i suvom.
„Anastazija je jedna od turističkih atrakcija Dubrovnika i ne vidim zašto ne bismo pokazali da se brinemo o našim životinjama”, kaže Tihana Zvone, Dubrovčanka i volonterka koja brine o napuštenim životinjama, za BBC na srpskom.
Volonteri su u utorak, 3. maja 2022. predali Veću i gradonačelniku Dubrovnika peticiju koju je potpisalo više od 10.200 ljudi na portalu peticijeonline.com.
Kao poređenje, dubrovački gradonačelnik Mato Franković je u drugom krugu lokalnih izbora osvojio 9.175 glasova, napisao je portal www.dnevno.hr.
Uprava Dubrovačkih muzeja, ustanove koja brine o Kneževom dvoru, odlučila je početkom aprila da improvizovana kućica mačke Anastazije ne može biti na tom mestu.
Uprava se pozvala na odluku Grada Dubrovnika o napuštenim životinjama prilikom uklanjanja kućice.
„Nikome nije dozvoljeno da interveniše u kulturno-istorijskoj celini, a posebno ne izgradnjom zaklona i staništa”, navodi se u saopštenju Dubrovačkih muzeja.
Ivona Mihl, upravnica Dubrovačkih muzeja, pojašnjava da ovakva skloništa za životinje nisu dozvoljena u gradskom jezgru, pa tako ni na tremu dvora kojim upravlja institucija Dubrovački muzeji.
„Pa ako smo legalisti onda treba da poštujemo zakone. Mačkama se ništa nije dogodilo, one su i dalje tu. Jedini problem su te kućice koje je neko odlučio da tu treba da ih stavi”, kaže ona.
Šta se desilo?
Početkom aprila, uprava Dubrovačkog muzeja uklonila je improvizovani zaklon napravljenog za mačku Anastaziju.
Pozivajući se na gradsku odluku o brizi o životinjama i činjenicom da je Knežev dvor pod zaštitom Uneska, oni su naveli da ne mogu da dozvole da na tom mestu bude kućica za Anastaziju.
„Moramo istaći da je reč o jednoj od gradskih mačaka i da se kreću i borave oko Dvora i na njegovom tremu, a to ne možemo i nećemo zabraniti”, navodi se u saopštenju uprave Dubrovačkih muzeja.
Svestan da kutija nije rešenje, Dubrovčanin Srđan Kera napravio je drvenu kućicu inspirisanu Kneževim dvorom, ali i nju su uklonili radnici Muzeja, navodi volonterka Tihana Zvone.
„Iz Muzeja su to protumačili kao hranilište i sklonište, ali nije bilo nikakve izgradnje, jer smo samo tu lepu kućicu postavili umesto kutija”, navodi ona.
Kada su i tu drvenu kućicu sklonili, dubrovački volonteri odlučili su da pokrenu peticiju.
„Iznenadio nas je broj potpisa i odakle je sve podrška stigla – iz cele Hrvatske, regiona, ali i sveta”, kaže Tihana Zvone.
Šta je Knežev dvor?
Knežev dvor bio je sedište vlade i kneza, najviše političke funkcije, Dubrovačke republike koja je uspostavljena u 13. veku, na jugu današnje Hrvatske.
Posle nekoliko eksplozija baruta tokom 15. veka, nekoliko puta je obnavljan.
Krajem 17. veka, 1689. sicilijanski arhitekta Tomas Napoli dao je barokni izgled sadašnjem dvoru.
Funkciju sedišta vlasti Dubrovačke republike, Knežev dvor je imao do 1808. kada je Francuska anektirala Republiku.
Do 1948. godine imao je upravnu funkciju, posle čega je pretvoren u Muzej.
Danas se o Kneževom dvoru brine ustanova Dubrovački muzeji.
Kakav će biti ishod?
BBC se obratio gradskoj upravi Dubrovnika sa pitanjima u vezi sa mačkom, uklanjanjem kućice i da li će, možda, na Veću raspravljati o peticiji, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
Tihana Zvone kaže da peticije nisu pravno obavezujuće, ali da se nada će gradska uprava raspravljati o njihovom predlogu.
Ipak, volonteri i Dubrovčani se nadaju da će Anastazija ponovo dobiti krov nad glavom.
„Peticije nemaju veliku težinu u Hrvatskoj, ali se nadamo da će raspravljati o našoj i da će Anastazija provesti starost sa krovom nad glavom”, kaže Zvone.
Gil – mačka koja je živela u Aja Sofiji
Jedna od poznatijih mačaka koje su živele u kulturno-istorijskim spomenicima jeste Gil iz Istanbula.
Ova mačka je dom našla u Aja Sofiji, nekadašnjem muzeju u gradu u evropskom delu Turske.
Nekada najveća hrišćanska crkva, pretvorena je u džamiju padom Carigrada, centra Vizantije, krajem 15. veka.
Pobedom sekularnih mladoturaka predvođenih Kemalom Ataturkom, džamija Aja Sofija pretvorena je u muzej.
Ipak, odlukom turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, jula 2020. godine Aja Sofiji vraćena je religiozna funkcija i ponovo je džamija.
Gil, tada šesnaestogodišnja mačka, nije imala problema sa ovom tranzicijom i nastavila je da živi u džamiji.
Usled starosti, mačka je 8. novembra 2020. godine uginula, prenela je Turska radiotelevizija TRT na engleskom.
Tim povodom Ali Jeriklaja, gradonačelnik turske metropole, oglasio se na društvenoj mreži Tviter i napisao da Gil neće biti zaboravljen.
Pročitajte priču i o psu Božiju, simbolu Istanbula, koji zna tačan raspored vožnje gradskog javnog prevoza.
Vijesti.me
Šta Vi mislite o ovome?