Управа Дубровачких музеја, установе која брине о Кнежевом двору, одлучила је почетком априла да импровизована кућица мачке Анастазије не може бити на том мјесту.

Она је тренутно најутицајнија у Дубровнику и о њој се прича не само у хрватском граду на мору, већ и у региону и свету.

Седамнаестогодишња мачка Анастазија добила је петицијом подршку више од 10.000 Дубровчана и људи широм света да у једном углу Кнежевог двора има кров над главом.

Омиљена Дубровчанка од рођења борави у углу барокне зграде у центру хрватског историјског и туристичког бисера.

Дубровчани су јој годинама од кутија правили кућицу како би током јаких ветрова и киша била на топлом и сувом.

„Анастазија је једна од туристичких атракција Дубровника и не видим зашто не бисмо показали да се бринемо о нашим животињама”, каже Тихана Звоне, Дубровчанка и волонтерка која брине о напуштеним животињама, за ББЦ на српском.

Волонтери су у уторак, 3. маја 2022. предали Већу и градоначелнику Дубровника петицију коју је потписало више од 10.200 људи на порталу peticijeonline.com.

Као поређење, дубровачки градоначелник Мато Франковић је у другом кругу локалних избора освојио 9.175 гласова, написао је портал www.dnevno.hr.

Управа Дубровачких музеја, установе која брине о Кнежевом двору, одлучила је почетком априла да импровизована кућица мачке Анастазије не може бити на том месту.

Управа се позвала на одлуку Града Дубровника о напуштеним животињама приликом уклањања кућице.

„Никоме није дозвољено да интервенише у културно-историјској целини, а посебно не изградњом заклона и станишта”, наводи се у саопштењу Дубровачких музеја.

Ивона Михл, управница Дубровачких музеја, појашњава да оваква склоништа за животиње нису дозвољена у градском језгру, па тако ни на трему двора којим управља институција Дубровачки музеји.

„Па ако смо легалисти онда треба да поштујемо законе. Мачкама се ништа није догодило, оне су и даље ту. Једини проблем су те кућице које је неко одлучио да ту треба да их стави”, каже она.

Шта се десило?

Почетком априла, управа Дубровачког музеја уклонила је импровизовани заклон направљеног за мачку Анастазију.

Позивајући се на градску одлуку о бризи о животињама и чињеницом да је Кнежев двор под заштитом Унеска, они су навели да не могу да дозволе да на том месту буде кућица за Анастазију.

„Морамо истаћи да је реч о једној од градских мачака и да се крећу и бораве око Двора и на његовом трему, а то не можемо и нећемо забранити”, наводи се у саопштењу управе Дубровачких музеја.

Свестан да кутија није решење, Дубровчанин Срђан Кера направио је дрвену кућицу инспирисану Кнежевим двором, али и њу су уклонили радници Музеја, наводи волонтерка Тихана Звоне.

„Из Музеја су то протумачили као хранилиште и склониште, али није било никакве изградње, јер смо само ту лепу кућицу поставили уместо кутија”, наводи она.

Када су и ту дрвену кућицу склонили, дубровачки волонтери одлучили су да покрену петицију.

„Изненадио нас је број потписа и одакле је све подршка стигла – из целе Хрватске, региона, али и света”, каже Тихана Звоне.

Шта је Кнежев двор?

Кнежев двор био је седиште владе и кнеза, највише политичке функције, Дубровачке републике која је успостављена у 13. веку, на југу данашње Хрватске.

После неколико експлозија барута током 15. века, неколико пута је обнављан.

Крајем 17. века, 1689. сицилијански архитекта Томас Наполи дао је барокни изглед садашњем двору.

Функцију седишта власти Дубровачке републике, Кнежев двор је имао до 1808. када је Француска анектирала Републику.

До 1948. године имао је управну функцију, после чега је претворен у Музеј.

Данас се о Кнежевом двору брине установа Дубровачки музеји.

Какав ће бити исход?

ББЦ се обратио градској управи Дубровника са питањима у вези са мачком, уклањањем кућице и да ли ће, можда, на Већу расправљати о петицији, али до објављивања текста одговор није стигао.

Тихана Звоне каже да петиције нису правно обавезујуће, али да се нада ће градска управа расправљати о њиховом предлогу.

Ипак, волонтери и Дубровчани се надају да ће Анастазија поново добити кров над главом.

„Петиције немају велику тежину у Хрватској, али се надамо да ће расправљати о нашој и да ће Анастазија провести старост са кровом над главом”, каже Звоне.

Гил – мачка која је живела у Аја Софији

Једна од познатијих мачака које су живеле у културно-историјским споменицима јесте Гил из Истанбула.

Ова мачка је дом нашла у Аја Софији, некадашњем музеју у граду у европском делу Турске.

Некада највећа хришћанска црква, претворена је у џамију падом Цариграда, центра Византије, крајем 15. века.

Победом секуларних младотурака предвођених Кемалом Ататурком, џамија Аја Софија претворена је у музеј.

Ипак, одлуком турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, јула 2020. године Аја Софији враћена је религиозна функција и поново је џамија.

Гил, тада шеснаестогодишња мачка, није имала проблема са овом транзицијом и наставила је да живи у џамији.

Услед старости, мачка је 8. новембра 2020. године угинула, пренела је Турска радиотелевизија ТРТ на енглеском.

Тим поводом Али Јериклаја, градоначелник турске метрополе, огласио се на друштвеној мрежи Твитер и написао да Гил неће бити заборављен.

Прочитајте причу и о псу Божију, симболу Истанбула, који зна тачан распоред вожње градског јавног превоза.

Вијести.ме