Једна од великих мистерија која је произишла из пандемије корона вируса, и она коју још увијек истражују стручњаци за заразне болести – је зашто се неки људи заразе Ковидом, а други не, чак и када су једнако изложени вирусу.

Многи од нас познају цијела домаћинства која су се заразила корона вирусом и морала се изоловати због пандемије, али постоје и бројне приче парова, породица и колега у којима су неки људи добили вирус, али не сви.

Дени Алтманн, професор имунологије на Империал Цоллегеу у Лондону, рекао је за "ЦНБЦ" да студије показују да вјероватноћа заразе унутар домаћинства након што је један случај позитиван "није тако висока као што можете замислити".

"Никад Ковид" људи

Све се више истраживања посвећује разлозима зашто неки људи никада не оболијевају од Ковида - такозвани "никад Ковид" људи.

Прошлог мјесеца Империал Цоллеге у Лондону објавио је ново истраживање које сугерише да је мања вјероватноћа да ће се људи с вишим нивоима Т станица (врста станица у имунолошком систему) од корона вируса обичне прехладе заразити САРС-ЦоВом-2, вирусом који узрокује Ковид-19.

Др Риа Кунду, прва ауторка студије са Империаловог Националног института за срце и плућа, рекла је да "изложеност вирусу САРС-ЦоВ-2 не резултира увијек инфекцијом".

"Открили смо да високи нивои већ постојећих Т станица, које тијело ствара када је заражено другим људским корона вирусима попут прехладе, могу заштитити од инфекције Ковидом", рекла је.

Међутим, Кунду је такође упозорила да је то, иако важно откриће, само један облик заштите, а нагласила је да се нико не би требао ослањати само на то.

"Умјесто тога, најбољи начин да се заштитите од Ковида је потпуна вакцинација, укључујући добијање додатне дозе", каже она.

Лоренс Јанг, професор молекуларне онкологије на Универзитету "Wарwицк", рекао је у сриједу за "ЦНБЦ" да "постоји велико занимање за ове случајеве такозваног 'никад Ковида' - појединаца који су очигледно били изложени блиским контактима у свом домаћинству који су заражени, али који су и сами отпорни на инфекцију".

Рекао је да рани подаци сугеришу да су те особе природно стекле имунитет од претходних инфекција корона вирусом обичне прехладе. Отприлике 20 одсто инфекција прехладе узроковано је корона вирусом обичне прехладе, рекао је, "али зашто неки појединци одржавају ниво унакрсног реактивног имунитета остаје непознато".

Осим што је степен имунитета осигуран претходним излагањем корона вирусима – великој породици вируса који узрокују болести у распону од обичне прехладе до тежих болести или инфекција – нечији статус вакцинације против Ковида такође ће вјероватно бити фактор у томе хоће ли неки људи бити осјетљивији на Ковид од других.

Вакцинација против Ковида данас је широко распрострањена у већини западних земаља, иако с варијацијама међу становништвом у погледу тога која је вакцина против корона вируса примијењена и када.

Допунске ињекције такође се широко користе, а млађа дјеца се вакцинишу у многим земљама, јер се владе дословно тркају у заштити што већег броја људи од преносиве, али мање клинички тешке, варијанте омикрон.

Доказано је да вакцине против Ковида смањују тешке инфекције, хоспитализације и смртне случајеве те остају у великој мјери ефикасне против познатих варијанти вируса. Међутим, оне нису 100% ефикасне у спрјечавању инфекције и имунитет који пружају с временом слаби, а донекле је угрожен варијантом омикрона.

Ендру Фридман, академик заразних болести на Медицинском факултету Универзитета у Кардиффу, рекао је за "ЦНБЦ" да је разлог зашто неки људи оболијевају од Ковида, а други не "добро познат феномен и вјероватно се односи на имунитет од вакцинације, претходне инфекције или обоје".

"Знамо да су многи људи заражени (углавном благим) омикроном упркос томе што су потпуно вакцинисани, укључујући бустер. Међутим, вакцинација још увијек смањује могућност заразе омикроном, а реакције се разликују од особе до особе", додаје.

Јанг са Универзитета "Wарwицк" рекао је да ће, када је ријеч о различитим имунолошким одговорима на Ковид, "сигурно унакрсни реактивни имунитет од претходних инфекција корона вирусом обичне прехладе вјероватно бити главни придоносилац, поготово зато што ти појединци могу имати додатне имунолошке користи од тога што су такође били вакцинисани".

Генетски фактор

Друго питање које се појавило током пандемије је зашто двије особе с Ковидом могу тако различито реаговати на инфекцију; једна може имати тешке симптоме, на примјер, а друга је асимптоматска. Одговор би могао бити у нашим генима.

"То је стварно важно питање", рекао је Алтман са Империал Цоллегеа за "ЦНБЦ".

Рекао је да су он и његове колеге провели истраживање, које ће ускоро бити објављено, о имуногенетици (у суштини, о односу између генетике и имунолошког система) и инфекцији Ковидом, те су открили да варијације међу имунолошким системима људи "чине разлику, барем у смислу хоће ли неко добити симптоматску болест или не".

Истраживање је усредсређено на различите гене ХЛА (хумани леукоцитни антиген) и разматра како они могу утјецати на нечији одговор на Ковид, с тим да је за неке ХЛА типове мање или више вјероватно да ће доживјети симптоматску или асимптоматску инфекцију, рекао је.

"Кључни гени који контролишу ваш имунолошки одговор називају се ХЛА гени. Они су важни за одређивање вашег одговора на заразу Ковидом. На примјер, људи с геном ХЛА-ДРБ1*1302 имају значајно већу вјероватноћу да ће имати симптоматску инфекцију", додао је Алтман, преноси "Индеx.хр".