Руковање је један од најпрепознатљивијих начина поздрављања широм свијета, међутим да ли сте знали кад је и како настао овај вид невербалне комуникације?

Иако постоје многа различита мишљења о томе кад је руковање почело да се примјењује, вјерује се да датира најкасније из времена античке Грчке. У Музеју "Пергамон" у Берлину налази се посмртни камен из петог вијека п.н.е. на ком су приказана два војника како се рукују, док је на основи стубова на Акропољу у Атини приказана сцена у којој се рукују Хера, Зевсова сестра и жена, и Атина, грчка богиња мудрости. Овим чином пружања руку једна другој, обје стране показују да су равноправне, међутим међусобно поштовање и осјећај равноправности нису били повод за настанак овог поздрава.

Вјерује се да су чином руковања двије стране показивале да у руци не носе оружје, односно да су се појавили голоруки и да друга страна не мора да се плаши да ће бити нападнута. Што се тиче правила да се рукује само десном руком, стручњаци тврде да је настало зато што су се људи прије појаве савремених тоалета чистили лијевом руком након обављење велике нужде и другој страни је, као знак поштовања, пружана "неукаљана" рука.

Забиљежено је да су се домороци из појединих примитивних племена при сусрету поздрављали узајамним њушењем. Ова пракса, на примјер, постоји и данас у традиционалном поздраву соги на пацифичким острвима Тувалу, који махом упражњавају само рођаци и блиски пријатељи кад се сусретну и додирујући образе узајамно миришу.

У древној прошлости сви припадници људске врсте при сусрету се нису хватали за дланове, потом их стезали и тресли међусобно, него су размјењивали мирисне надражаје онако како то чине становници малог архипелага на Пацифику.

То је основ такозваног хемијског сигнализирања захваљујући коме јединка условно "препознаје" ону која јој генетички одговара. Тим истраживача са Вајцман института у Израелу, предвођен др Иданом Фрумином, спровео је прије пет година испитивање у коме је показао да, заправо, након руковања људи несвјесно миришу своје шаке и прсте како би индиректно "оњушили" особу са којом су се руковали. Мада је заузело мјесто њушењу, руковање је, извјесно, једна од најстаријих људских традиција.