У скровитом кутку Дучићеве улице, амбијенту под очаравајућим спојем шпанског стила и топлине Медитерана, ушушкана је требињска „Кухињица“. Ресторанчић који је прије пола године отворио Зоран Кнежевић Гега, пасионирани заљубљеник у кување. Заједно са супругом Слађаном и кћерком Ањом, која је такође кренула очевим стопама, креирају посве занимљиву кулинарску, а нарочито породичну причу чији ехо, одмах при уласку, тако опипљиво и њежно грли цијели простор.

Зоран Гега Кнежевић

Гега, како га сви у Требињу по надимку знају, кување воли откад зна за себе. Прва јела правио је још са мајком. Слиједећи инстинкте завршио је Средњу угоститељску школу, смјер кувар. Према ономе како су се ствари касније развијале могли бисмо рећи да све остало као да је чекало да се деси.  

Јер, овај искунски познавалац намирница, која се са чим најбоље слаже и како их врхунски посложити у универзални кулинарски гушт, занату се учи непрекидно. Каже да је највише искуства стекао на прекоокеанским бродовима, гдје је кулинарске вјештине савладавао од врхунских мајстора.

„Завршио сам средњу школу и отишао на брод као морнар 2000. године. Догодило се да је кувар остао без помоћника у кухињи и стицајем околности нашао сам се у бродској кухињи. Ту сам научио многе вјештине од једног чувеног которског кувара. Био сам његов помоћник шест мјесеци и пошто се радило о италијанској фирми спремао сам италијанске рецепте. Пловили смо Јужном и Централном Америком, Панамом, Европом и то су били заиста незаборавни дани. Не само због путовања него и због прилике да много тога новог доживим“, присјећа се Гега свог првог већег куварског искуства.

На брод је ишао још два пута. Како нам рече, тешко му се било одвићи од таквог начина живота. Био је у Ђенови и на приватној јахти по острвима Јадранског мора. Оно што му представља посебан сегмент тог дијела живота свакако су прилике да обиђе и помно зађе у многе свјетске пијаце, њему непревазиђену страст, у којима је доживио сву раскош намирница различитих врста, боја, укуса.

Чаролије из Гегине кухиње

„То је невјероватно! Посебно Јужна Америка, Чиле, феноменални призори! Први пут сам видио велики број намирница за које нисам знао ни да постоје. Дођем тамо, познајем банану и лимун а све друго видим први пут. Изобиље свега и свачега. Ђеновска пијаца је најјача од многих на којима сам био. Посебно ме фасцинирало преко 20 врста риба које се нуде, а са некима сам се тек ту и сусрео, морам признати. Не може се то ријечима описати, то треба видјети. Заиста нешто посебно“.

Радећи на бродовима спремао је разне врсте хране. Научио и да припрема вегетаријанске, али и оброке са месом. Био у могућности да истражује и надограђује знања и вјештине. У свом граду радио је као конобар и кувар за друге, а онда је схватио да је дошло вријеме да покрене нешто своје. Мјесто у којем ће све одисати посве другачије, обогаћено мирисима мора и љубављу према кувању, као најфинијим зачином за сва чула.   

„Од почетка сам знао да ће бити заступљен медитерански стил. Кухињица је отвореног типа, простор смо сами дизајнирали. Све припремам овдје и оброци су увијек свјежи. Супруга је задужена за комуникацију са гостима, а наша кћерка, која је трећа година куварске школе, овдје је редовно на пракси. Много воли кување и жељела би да се овом позиву озбиљно посвети. Радује ме што наша Ања, попут мене, воли кулинарство. Са мном је увијек правила разна јела, воли то и што је најбитније у свему томе ужива. Често је код нас овдје наше друштво, увијек нека фина атмосфера, породична и то је концепт који смо од старта имали у глави“.

А оно што се на овом мјесту може конзумирати су омлети, сендвичи, разне врсте тоста, бургери, пасте, рижота, главна јела пилетина и стекови, чорбе, лигње и наравно риба, Геги посебно драгоцјен кулинарски дио. За наредну сезону планирају мени да прошире са више врста рибе, чак и морске као посебног изазова овом мајстору. Сосеви и остало што спрема спој су свега наученог са разних континената и потпуно природно најтраженији овог љета били су они од гамбора и тиквице, као и пасте и рижота.

Слађана и Зоран Кнежевић

На причу свог супруга спонтано се надовезује његова љепша половина Слађана, по занимању туристички техничар, неко ко ужива у сваком трену овог шармантног локала, али и у гастрономским вјештинама шефа кухиње.    

„Размишљали смо шта и како. Раније смо држали кафић и хтјели смо нешто другачије. У цијелу причу ушли смо све троје. Посвећени смо максимално и презадовољни протеклом сезоном. Сви који дођу одушеве се не само храном, него и услугом и амбијентом, а што је нама најбитније, опет нам се враћају. Нисмо се уопште надали да ћемо кренути овако и ништа за сада не бисмо мијењали. Зима ће бити мало тежа, свјесни смо тога, али издржаћемо“, рече нам са пуно оптимизма и вјере у оно што су покренули.

А како не би било вјере када њен супруг, како нам поносно прича, спрема јела онако како његове даме воле да једу. Пошто се храна сервира као да су је спремали за себе, јасно је зашто свако ко једном дође наврати поново.

„Гега је читав живот у кулинарству. Овдје спрема храну као што то чини и кући. Ја кувам од малена. Као најстарија сестра од нас пет, била сам мала када сам почела да помажем мами, и знам и волим да кувам. Наша кћерка је још у петом разреду основне школе знала све да спрема. Помажем му колико могу, све припремим, мада су он и Ања главни мајстори. Супер смо се све троје уклопили. Сваки дан проведемо овдје. Пуно радимо, али  знам и зашто, испуњава осјећај заједништва који његујемо, што је непроцјењиво!“

Гега са кћерком Ањом која је кренула очевим стопама

С тога, сви који на ово мјесто дођу ту љубав и топлину домаћина сигурно препознају. А они сами сваки грам умора лако потисну килограмима среће и сатисфакције које им ово мјесто пружа. Када загусти, Слађанине сестре увијек су ту да прискоче, као и пријатељи, а та подршка, рече нам, много им значи.

„Ништа не радимо на силу, ништа се не форсира, надопуњавамо се лагано, сви знамо своје задатке. Непрекидно смо у контакту са људима и то је нешто што много волим и због чега ме, такође, овај посао испуњава. Онда, Гега фантастично кува, а мени омиљено што спреми су пасте, обожавам их! Прави и изузетну сарму, хљеб, торте, колаче. Стек му је феноменалан и многи који су га пробали, а конзумирали широм свијета, рекли су да нису јели бољи од његовог. Ненадмашан је и у припреми медитеранских специјалитета и жеља му је да поред ријечне, у мени уврсти и морску рибу“, са пуно ентузијазма, подршке и љубави говори Слађана.

Због начина на који су се у ову авантуру упустили, не сумњамо да је ово тек почетак једне посебне приче и потпуно другачије од многих на које смо у Требињу навикли. Овај пар са скоро двије деценије брака, пред себе непрекидно поставља нове изазове, а помјерајући властите границе, живот и најљепше славе. С тога не чуди да осјећај припадности са собом понесу сви, ма гдје се из требињске „Кухињице“ даље отиснули! 

Десерт без конкуренције  

Чизкејк (Cheesecake) је посластица веома дуге историје. Правила се још у Античкој Грчкој и Риму. Своје модерне верзије добила је у Енглеској у 15. вијеку, док ју је Америка прославила. Конкретно Њујорк, гдје је у 19. вијеку настала и најпрепознатљивија верзија овог колача. У сваком случају, главни састојак је сир, а сходно укусу и домишљатости кувара, украсити се може на милион и један начин. Најпопуларније верзије су са вишњама и шумским воћем, као и са чоколадним варијацијама на тему. А по овом колачу од сира одавно је познат и Гега, те се ова посластица код њега редовно наручује уз префикс „чувени чизкејк“!

„Наш главни десерт је чизкејк и правим га једном дневно. Мора бити свјеж и такав понуђен гостима. Љети правим стандардни, са воћем, а зими чоколадни. Рецепт поштујем, зна се шта су неке основне компоненте, али радо додајем и неколицину другачијих састојака. Нисам добио замјерку, а о томе какав је говори да смо љетос били позвани да се на манифестацији Гастротуризам, на којој су излагани наши локални специјалитети, представимо управо са чизкејком. Требињски ресторани су излагали своја најбоља јела по којима су препознатљиви, а ми смо послушали приједлог наше пријатељице и генералног директора Кухињице за БиХ, Зорице Ђукић да понудимо овај колач и нисмо погријешили“.

Оброк с мераком

О свом кулинарском умијећу Гега похвале добија од многих реномираних мајстора кухиње, чак и позиве да им се придружи. Како нам Слађана открива, оно што су започели, за кратко вријеме пронијело се широм свијета.

„Странци су нам већином били гости током љета. Французи, Нијемци, Шпанци, Американци, Кинези... Било је доста гостију и из региона. Њихови коментари да се осјећају као код куће, најљепши су нам комплименти! Сви су нам рекли да им је код нас опуштено и разиграно уз добру храну и музику. А то смо и хтјели, не класичну ресторанску атмосферу, него онако како бисмо ми вољели да нас услуже кад негдје дођемо. Враћају нам се гости редовно и то нас радује. Имали смо чак и велики број оних који би одсјели негдје друго, али су сваки дан долазили код нас на, како су нам говорили, свој оброк с мераком!“