На хладном истоку Канаде, око 1.000 км сјеверно од града Винипега, налази се градић Черчил, уједно и очаравајући национални парк који је у свијету познат као најбоље подручје за посматрање поларних медвједа у њиховом природном окружењу.

Од када је 1771. године основан град Черчил у њему, осим људи, живе и поларни медвједи. Од октобра до половине децембра сваке године ове величанствене животиње се сакупљају на ушћу ријеке Черчил у залив Хадсон. Они овдје српљиво чекају да се залив заледи и да започну свој лов на фоке. Радознали туристи имају прилику да сретну у просјеку двадесетак ових поларних животиња сваког дана, а поједини су толико радознали да ушетају у само срце града.

Неколико ријечи о поларним медвједима

Поларни медвједи највећи су копнени месождери наше планете. Одрасли мужјаци пуну зрелост достижи око десете године живота и могу достићи преко 700 кг тежине, а неки рекордни примјерци и знатно више. Женке су упола ситније и своје младе доносе на свијет у безбједности јазбина.

Иако их замишљамо како слободно тумарају хладним тундрама сјеверне полулопте, ово су махом морске животиње и најпријатније се осјећају на отвореном мору ловећи фоке. У највећем дијелу арктичког круга поларни медвједи живе неометано цијеле године, али предјели попут овог око залива Хадсон заледе тек током јесени, а у посљедњих неколико година тек у зимском периоду, јер се због климатских промјена лед раније топи, а касније смрзава, држећи медвједе на копну дуже него што је то био случај у прошлости.

"Медвјеђа патрола"
Ријетки су и опасни путеви који воде до малог канадског града Черчила, али то не спречава хиљаде туриста да сваке јесени дођу у царство поларних медвједа, у којем увијек постоји могућност сусрета с овим предаторима. Међутим, град је предузео кораке да смањи ризике по људе.

Само 900 људи живи у Черчилу, али су спремни у сваком тренутку на сусрет с медвједима, те постоји обичај, али и обавеза да се врата на аутомобилима остављају откључана, за случај да неко брзо треба да пронађе заштиту од медвједа.

Овим поларним градићем крстари "медвјеђа патрола", коју чини стручан тим људи који надгледају подручје, као и дежурна телефонска линија коју посјетиоци могу да позову и пријаве да су видјели медвједа. Град је такође почео да тестира нови радарски систем или "беардар", како би упозорио на приближавање ових поларних љепотана.

Одстрањивање медвједа прва је тактика коју "медвјеђа патрола" употребљава ако види да се приближава граду. Ако то не успије, користе гумене метке или паинтбалл пиштољ како би натјерали медвједе да заобиђу градско насеље. Ако медвједи, ипак, устрају, онда пуцају из пиштоља чији меци садрже средство за трентно успављивање. Затим ове поларне животиње одводе у затвор за медвједе, односно објекат намијењен за задржавање поларних медвједа.

Затвор за поларне љепотане

Затвор за поларне медвједе смјештен је у некадашњем хангару за војне авионе. Отворен је 1981. године, а у њему се налази 28 ћелија. Медвједи у њима остају минимално 30 дана те их хране само снијегом и водом како би их одвратили од наума да се врате у град по храну. По истеку казне хеликоптери их испуштају у ледено море.

Иако се метода чини прилично окрутном, неки сматрају да би ово могло уродити повећањем броја поларних медвјед. Наиме, отапање ледењака медвједе доводи све ближе људским настамбама, те често завршавају у градовима у потрази за храном. А људи их знају отјерати и - пушкама. У Черчилу су, умјесто да их устрјељају, одлучили медвједе застрашити и затим пустити у дивљину, те тврде да њихова метода дјелује, иако се понекад покоји несташни затвореник брзо опет врати у близину кућа.

Сезона медвједа достиже врхунац у октобру и новембру, непосредно прије него што се залив Хадсон поново замрзне. Тада медвједи почињу да мигрирају на сјевер и да се окупљају близу обале. Али, посљедњих деценија се у Черчилу могу срести и у децембру, а због климатских промјена које отежавају смрзавање залива.ВВВ