Цокуле на ногама, шешир на глави и ранац на леђима, али пре свега око соколово темпирано да уочи и најмању опасност која у дубини густе џунгле или негостољубиве мочваре, вреба из прикрајка изазивајући повремено необуздани страх, али чешће кључање адреналина.

У главној улози је пустолов - истински љубитељ природе и ентузијаста жељан догађаја пуних узбуђења, непредвидивих ситуација које леде крв у жилама и других ризичних подухвата.

Дављење у живом песку, ујед змије или шкорпије, напад крокодила, бежање од медведа и убод на отровну биљку нису непознаница у овом свету, који су годинама градили и широј публици представљали великани овог посла попут Дејвида Атенбороа, Жака Кустоа, Дејвида Беламија, али и српског новинара Јована Мемедовића.

Неки од пустолова су и живот изгубили у овим авантурама, а најпознатији је вероватно Стив Ирвин, чувени аустралијски природњак и телевизијски водитељ, кога је пре тачно 15 година усмртила џиновска ража.

Ход по ивици и пад

Љубав према природи и животињама, али и стално излагање опасностима, заједничке су особине свих авантуриста и природњака.

И управо је делић секунде потребан да неки несмотрени потез или одсуство пажње доведе до фаталног исхода, што потврђује пример Стивена Роберта Ирвина, ловца на крокодиле који је светску популарност стекао водећи истоимену документарну серију.

Иако се безброј пута хватао у коштац са дивљим животињама, кобне убоде задала му је џиновска ража док је ронио у близини аустралијског Великог коралног гребена, снимајући нову емисију.

„Мислио сам да ће то бити сјајан снимак, али одједном се ража окренула и почела да га убада у груди.

„Имао је шест центиметара широку рану и обилно је крварио", говорио је камерман Џастин Лајон који је често снимао са Ирвином.

Када су га донели на истраживачки брод, четрдесетчетворогодишњи пустолов је већ био мртав, не дочекавши долазак хитне помоћи.

Ирвин се још као мали заљубио у животиње, посебно гмизавце, јер су његови родитељи од 1970. држали парк посвећен њима у градићу Бирва, држава Квинсленд, који ће неколико деценија касније понети име Аустралиан Зоо.

Прву отровну змију ловац на крокодиле је ухватио са шест година.

У школу је наводно редовно каснио јер је стално терао мајку да заустави кола насред пута како би склонио гуштера кога је претходно спазио.

Помажући оцу, већ са девет година се рвао са младим крокодилима, што ће касније усавршити и наставити да практикује до краја живота.

Међутим, његове методе хватања дивљих животиња и данас су мета критике.

Америчка организација за заштиту животиња - Пета, окарактерисала је такав Ирвинов приступ као узнемиравање, док су поједини аутори говорили и о томе како је његова смрт заправо „освета животиња".

Многи су му замерали и када је ушетао у кавез са крокодилима са једномесечним сином у наручју, док су медији то оценили као лакомислен и неодговорни потез.

Његов син Роберт сада има 17 година и наставио је очевим стопама, а његова мајка и Ирвинова удовица Тери води зоолошки врт у коме је Аустралијанац сахрањен.

Син Роберт са мајком Тери

Првак у преживљавању који воли Новака Ђоковића

У нехуманим и екстремним условима, какви се често сусрећу у природи, пустолови су приморани да се сналазе како знају и умеју.

Један од најпознатијих авантуриста на свету - Бер Грилс, једном приликом је тако морао да утоли жеђ испијајући сопствени урин, па и течност из слонове балеге коју је претходно рукама исцедио.

Овај првак у преживљавању и бивши енглески војник снимио је велики број телевизијских емисија о опстанку у дивљини, излажући себе изузетно опасним ситуацијама.

Ипак, једна испрва безазлена, мала повреда могла је да га кошта живота 2008. године.

Трагајући за медом у оближњој кошници, Грилса је убола пчела и изазвала му алергијску реакцију.

Пошто није знао да је алергичан на убод пчеле, постојала је бојазан од потенцијалног анафилактичког шока који је спречен брзом интервенцијом болничара.

„Иронија је да од свих огромних, смртоносних, агресивних крокодила, змија и алигатора, са којима се суочавам свих ових година, умало да ме среди једна пчела", изјавио је тада енглески авантуриста.

Болну успомену понео је и из афричке пустиње Сахаре када га је ујела шкорпија оставивши му набубрели ожиљак у облику боба.

Бер Грилс - велики фан српског тенисера Новака Ђоковића - боравио је почетком јула у Србији, на Старој планини, где је снимао нове епизоде његове емисије „У дивљини са Бером Грилсом"

Бер Грилс је велики фан српског тенисера Новака Ђоковића и недавно је био у Србији

Пут око света за годину и по дана

Истанчани инстикт за преживљавањем последњих деценија показује још један бивши војник - Швајцарац јужноафричког порекла Мајк Хорн.

Он је 2001. године постао први авантуриста који је сам, без моторизованог превоза, обишао Земљу по екватору - замишљеној кружници која опасује планету.

На овај пут дужине 40.000 километара, пошао је 1999. године, користећи искључиво сопствене табане, брод, бициклу и кајак.

Прва његова експедиција одиграла се две године раније, када је прелазио преко Јужне Америке, делимично препливавши реку Амазон.

На овом шестомесечном путовању сусрео се са негостољубивим брзацима, поломио је колено прелазећи преко водопада, локално племе му је украло опрему и неко је припуцао са обале реке.

Међутим, најгоре је било када га је ујела змија због чега је изгубио осећај на лицу и пет дана ништа није видео.

„Нисам могао да се јавим кући, све што сам имао био је лични локатор са 16 унапред кодираних порука које сам могао да пошаљем жени.

„После три дана осећао сам се толико лоше да сам се припремао да пошаљем поруку - умрећу, али сам пао у несвест пре него што сам успео да притиснем дугме", говорио је Хорн раније.

Швајцарац је касније наставио пустоловине, од северног (Арктика) до јужног пола (Антарктика).

Ескпедиција Пангеа је трајала чак четири године и придружило му се око сто младих истраживача.

Мајк Хорн је обишао Земљу око екватора, на дужини од 40.000 километара, за годину и по дана

Капетан Кусто

Посебно место у пантеону пустолова заузима, по многима највећи свих времена - Жак Ив Кусто.

Он је, за разлику од његових колега који углавном истражују на Земљиној површини, по дневну дозу авантуре одлазио у подводна пространства, међу океански и морски биљни и животињски свет.

Француски научник и авантуриста је за живота направио више од 100 документарних филмова, а најважнији је телевизијски документарни серијал - Подводни свет Жака Кустоа.

У истраживачки десант на подводни свет одлазио је бродом под именом Калипсо - ратним пловилом преуређеним у мобилну лабораторију за подводна истраживања.

Он му је помогао при проучавању ајкула у Црвеном мору и Индијском океану, код праћења миграције сивих китова код обала Калифорније (САД), приликом снимања подводног парења, а потом и полагања јаја морских корњача у Мозамбичком каналу између афричког континента и острва Мадагаскар.

Непосредни научни допринос изучавању океанског беспућа Кусто је дао још током Другог светског рата када је са инжењером Емилом Гањаном радио на аквалангу - ронилачком апарату и систему који је, независно од дубине, рониоцу давао онолико ваздуха колико је било потребно да удахне.

Искусни пустолов је преминуо 1997. - у 87. години, оставивши иза себе велики број награда, филмова, књига и фондацију која се бави заштитом животне средине.

Дејвид Белами је био миљеник југословенске публике

Дејвиди и Јован

И двојица Дејвида - Атенборо и Белами, свакако заслужују да се нађу на листи најзначајнијих пустолова и природњака.

Иако је прве емисије о животињама снимао још раних педесетих, прекретница у каријери сер Дејвида Атенбороа наступила је 1979. године када је на ББЦ-ју почело емитовање серије Живот на Земљи.

Процењује се да ју је погледало 500 милиона људи широм света.

У серији је забележен и чувени сусрет природњака и групе планинских горила у Руанди.

За разлику од деведесетпетогодишњег колеге и имењака који је велики борац против климатских промена, Дејвид Белами је за живота говорио да је глобално загревање „измишљотина".

Ипак, овај британски природњак и телевизијски водитељ који је преминуо крајем 2019, био је изузетно вољен у социјалистичкој Југославији.

Стигао је да посети Плитвичка језера у Хрватској, да одустане од скока са моста преко Неретве у Мостару и напослетку да поједе кавијар у Београду.

По мишљењу многих, најпознатији пустолов и природњак међу новинарима у Србији је Јован Мемедовић.

Његова емисија Сасвим природно у којој путује по земљи и свету снимајући природу, животиње и људи који тамо живе, емитује се од 2003. године на првом програму Радио-телевизије Србије.

„Схватио сам да ће људима боравак у природи бити дефицитаран.

„Онда смо пре двадесетак година ставили тај наслов ,Сасвим природно', и испоставило се да сам сасвим био у праву што сам људима почео да нудим да гледају село, природу и једноставан живот", рекао је Мемедовић у интервјуу за Новости.