Научници су развили паметан текстил који би потенцијално могао да промијени будућност и екрана и одјеће. У питању је прво платно које може да има велики и функционалан дисплеј и, истовремено, има улогу одјеће и "трпи“ ношење.

Тканине развијене у лабораторијама научника у великој мјери су попут већине осталих врста платна: флексибилне су, прозрачне и издржљиве, што им омогућава употребу у разне сврхе. Могу се прати и носити без бојазни да ћемо их оштетити или истрошити, преноси Индипендент.

Осим тога, те тканине су електронске и понашају се попут екрана. Постоји могућност да тастатура осјетљива на додир и напајање, који су такође направљени од тканине, буду уграђени у комад платна. На тај начин тканина се “претвара“ у рачунар.

Истраживачи су демонстрирали како тканина може да приказује интерактивну мапу или да се користи за слање или примање гласовних порука паметним телефоном повезаним преко Блутут везе.

Појединачни комадићи формирају влакна која имају особине проводника, а сусрећу се у тачкама контакта унутар тканине.

Чак и послије хиљаду савијања, истезања и пеглања, већина јединица је и даље била употребљива као дио екрана, тврде истраживачи. Научници су такође изложили тканину прању и сушењу 100 пута, након чега је она и даље “радила“.

И раније је било покушаја да се направе тканине које би биле допуна паметним уређајима и научници су успјели да направе оне које имају особине сензора или испоручују електричну енергију.

Међутим, нова тканина представља револуционарни помак, јер је у питању прво платно које може да има велики и функционалан дисплеј и истовремено има улогу одјеће и “трпи“ ношење.

Комад текстила који су направили истраживачи дуг је шест метара и широк 25 центиметара, а, како наводе његови творци, дисплеј се простире читавом површином док се материјал може користити на начин на који смо навикли.

Примарна употреба коју су истраживачи демонстрирали је у области здравља, а омогућава особама које иначе тешко комуницирају да то чине преко одјеће.

Истакли су да се тканина може повезати тако да прима сигнале из мозга, који се потом могу анализирати да би се разумјело како се човјек осјећа, а затим поруку показати на предњој страни одјеће.

Није тешко замислити како би се тканина могла користити и у естетске сврхе, нарочито ако се узме у обзир да бројне компаније већ покушавају да интегришу технологију у своју одјећу.

Чланак са резултатима овог пројекта, Large-area display textiles integrated with functional systems објављен je u časopisu Nature.